Optimizam u Srbiji ne jenjava

Istraživanje agencije GFK pokazuje da više od četvrtine građana iskreno veruju da će nam uskoro biti bolje, iako Srbija u vremenu ekonomske krize prednjači među zemljama u regionu.

Stručnjaci ovaj paradoks objašnjavaju – nadanjem, donekle verom u lažna obećanja i često nerazumevanjem realne situacije u kojoj se zemlja nalazi.

Ipak, niko od njih ne smatra da je, na čemu god bio zasnovan, optimizam sam po sebi loš.

Sudeći prema rezultatima pomenutog istraživanja, 28 odsto naših građana uvereno je da će se situacija u zemlji poboljšati, što je za čak 21 odsto više optimista godinu dana ranije.

Da je broj onih koji veruju u bolje sutra u porastu, svedoči i anketa sprovedena sredinom godine, uoči letnjih odmora, a pitanja istraživača odnosila su se na očekivanja vezana za finansijsku situaciju na ličnom planu. Čak 19 odsto građana se nada da će im uskoro biti bolje, a u obe ankete su se u pozitivnim očekivanjima naročito isticali mladi, starosti od 20 do 39 godina.

Istovremeno, iako su građani pokazali da su veoma svesni teške situacije u kojoj žive, njihov optimizam je, u najmanju ruku, začuđujući.

Takav zaključak se prosto nameće jer je petina građana na pitanje kako je finansijska kriza uticala na njihove lične prihode odgovorila da su smanjeni, a svaki deseti da su u proteklom periodu primanja postala neredovna.

Tome bi trebalo dodati i podatak da je čak 63 odsto ispitanika nezadovoljno trenutnom finansijskom situacijom u domaćinstvu, što je znatno više u poređenju s prošlom godinom.

„Kada se na ove podatke doda i broj ljudi koji je izgubio posao od kako je počela kriza, dolazimo do brojke od pola miliona ljudi koji su praktično ostali bez kupovne moći, te više od milion i po onih čija se kupovna moć smanjila. U tom kontekstu dobijeni rezultati su više nego iznenađujući“, navodi se u zaključku istraživanja GFK.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, zaduženost građana je i dalje u porastu. Samo tokom juna ove godine zaduženost po bankarskim kreditima povećana je za 5,1 odsto u odnosu na maj.

Građani navode, 18 odsto njih, da su im od početka krize prihodi smanjeni, a 10 odsto da su postali neredovni. Stopa nezaposlenosti je u aprilu dostigla 19,2 odsto, što je za tri odsto više nego prošle godine.

"Ne izlazimo iz krize"

Ovi, kao i brojni drugi pokazatelji, prema rečima Miloja Kanjevca, direktora Instituta za tržišna istraživanja, ukazuju da iz krize, uprkos uveravanjima političara, još ne izlazimo. S druge strane, optimizam po pitanju skorijeg boljitka, kako Kanjevac navodi, imaju samo ljudi koji trenutno stanje ne razumeju baš najbolje.

"Nijednog realnog pokazatelja koji bi ukazivao na poboljšanje nema. Nezaposlenost je velika, a proizvodnja mala. Srbija je bogata zemlja i verujem da će se finansijska situacija popraviti, ali to neće biti brzo. Voleo bih da situaciju u kojoj četvrtina građana smatra da će nam biti bolje mogu da objasnim drugačije, ali plašim se da je posredi nerazumevanje ekonomske situacije, te da se i optimizam temelji na tome", kaže Kanjevac.

Pa ipak, makar i bez ikakvog uporišta u stvarnosti, obećanja koja političari daju i te kako mogu da utiču na naša očekivanja. Uz sve to, kako smatra psihoterapeut Aleksandra Bubera, mora se uzeti u obzir da se ljudi koji se nadaju lakše nose s postojećim problemima.

"Dve činjenice su razlog za takve rezultate ankete. Jednu predstavljaju obećanja i prognoze koje sa televizija svakodnevno slušamo; te iz krize izlazimo, ili smo već izašli, te Srbija je najjeftinija za život, kao i milion drugih obećanja kojima smo bombardovani. Druga okolnost predstavlja – nadu. Jer, uz nadu je lakše nositi se s postojećom situacijom i preživeti nevolje. Zbog nade smo skloniji i da poverujemo u obećanja ljudi kojima inače ne verujemo, a zbog nje možda i ne želimo baš uvek da sagledamo situaciju onakvom kakva realno jeste", navodi Aleksandra Bubera, i dodaje da nije isključeno da pojedinci, ipak, zaista žive bolje.