EK: Potrebna revizija budžeta

U tom izveštaju se navodi i da su znaci privrednog oporavka država Zapadnog Balkana polovinom ove godine "oskudni", osim nešto bolje situacije u Srbiji.

U izveštaju se navodi i da je domaća tražnja slaba, kao i da nezaposlenost ne jenjava, a "kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu.

Kako se dodaje u izveštaju, "ohrabrujuće je u većoj meri" to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.

Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.

Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavali budžet.

Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga.

To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.

U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.

I posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.

"Očekuje nas grčki scenario"

Dragomir Janković sa Evropskog ekonomskog instituta kaže za B92 da je izveštaj Evropske komisije takav jer se procenilo da će srpski budžet i deficit biti veći od planiranih i prikazanih pred Međunarodnim monetarnim fondom.

„To je ključni razlog zbog čega je Srbija uključena u analizu o reviziji budžeta. Ali nije samo Srbija, i Hrvatska je uključena u tu analizu. Smatra se da će budžetski deficit i Srbije i Hrvatske biti znatno veći od planiranog“, kaže Janković.

Prema njegovim rečima, Srbija je ovakav izveštaj mogla i da očekuje, jer javna potrošnja ne jenjava.

„Javna potrošnja u Srbiji ne jenjava nego se, kako god to izgledalo, planira i širenje javne potrošnje. I kada je u pitanju lična potrošnja i javna potrošnja države, sve je to negde na ivici “, rekao je Janković.

On dodaje da Vlada Srbije mora da odustane od planiranog povećanja javne potrošnje, ne samo zbog izveštaja EK.

„Vlada mora da odustane i da nađe načina da smanji javnu potrošnju, i ličnu i javnu, kao i zaduživanje države i građana. U protivnom nije teško predvideti šta nas očekuje. Očekuje nas grčki scenario. Pre svega, zbog tog iskustva Evropska unija pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama Zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije“ , objašnjava Janković.

Na pitanje na koji način je moguće da Vlada Srbije stvori realne izvore prihoda kako se ne bi više zaduživala, Janković odgovara da to nije moguće s obzirom na realnost situacije u Srbiji.

„To nije realno moguće. Ono što Srbija realno može je da smanji potrošnju i da na neki način obezbedi realne izvore finansiranja svog budeta. Jedini realan način je da na neki način obezbedi stabilne izvore kroz eventualno povećanje PDV-a ili smanjenje javne potrošnje i restrikcije u državnom budžetu“. kaže on.

Na drugi način u ovom trenutku to nije moguće jer je ekonomija Srbije veoma slaba i ne može obezbediti dodatne fiskalen izvore, zaključio je Janković.