"Oluja" razdvaja Beograd i Zagreb

Posle očiglednog otopljenja srpsko-hrvatskih odnosa koje je kulminaciju dostiglo posetom hrvatskog predsednika Ive Josipovića Beogradu, dve države su jedna prema drugoj ponovo počele da upućuju otrovne strelice.

Povod za to je obeležavanje 15. godišnjce akcije “Oluja”, koja se sa jedne strane granice posmatra kao oslobodilačka akcija i slavi kao dan pobede, a sa druge kao zločin nad srpskim stanovništvom.

Neoboriva činjenica je međutim da je "Oluja" dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Istovremeno, Haško tužilaštvo zbog optužbi za ratni zločin počinjen u toj akciji zahteva da hrvatski generali Gotovina, Markač i Čermak budu ukupno osuđeni na 67 godina zatvora.

Hrvtaska – Srbija, toplo, pa hladno. Do samo pre nekoliko dana svi su tvrdili da su odnosi dve zemlje nikad bolji, ali godišnjica “Oluje” vratila je sve to na početak.

Sa obeležavanjem “Oluje” poklopio se zahtev Haškog tužilaštva o kaznama za navodne krivce za ovu akciju.

To je bilo dovoljno za burnu reakciju hrvatske javnosti, koja je na isti način reagovala i na izjavu predsednika Tadića da se u akciji “Oluja” dogodio zločin koji se ne sme zaboraviti.

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor Tadićeve reči ocenila je kao ništa novo i već viđeno.

“Zato što je Hrvatska bila žrtva pre svega Miloševićeve velikosrpske ideje, zato što je veliki deo Hrvatske bio okupiran i zato što smo u odbrani Hrvatske krenuli gotovo od nule”, navela je predsednica Vlade Hrvatske.

“Sigurno da je Oluja itekako pomogla da se rat završi. Kad iz današnje perspektive na sve što smo učinili, zaista moramo biti ispunjeni ponosom”, smatra ona.

Nešto umereniji, ali i dalje daleko od stavova Beograda je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Upitan da komentariše izjavu predsednika Srbije o "Oluji", Josipović je ponovio da je ta akcija bila kruna pravednog i oslobodilackog rata i da će "ona kao takva ostati zapisana u istoriji hrvatskog naroda".

"Siguran sam da će istorija upravo tako zapisati 'Oluju', a Hrvatska se naravno bori za uspostavljanje dobrih odnosa i za kažnjavanje svih zločina i saniranje posledica rata", dodao je Josipovic.

Na pitanje da li će Tadićeva izjava o "Oluji" narušiti njegove lične odnose sa predsednikom Srbije, Josipović je rekao da "to nije stvar personalnih odnosa".

"Na kraju krajeva personalni odnosi su najmanje važni. Posao je svakog predsednika bilo koje države da u prvom redu vodi računa o interesima svoje države. To ću naravno činiti, a smatram da je u interesu Hrvatske da se odnosi normalizuju - posebno u interesu svih hrvatskih građana", kazao je Josipović.

Očigledno je da je već petnaestu godinu zaredom “Oluja” oduvala protokolarne osmehe, šetnje ruku pod ruku i zajedničke ručkove i večere državnika Srbije i Hrvatske.

Pre samo nekoliko nedelja, tokom Josipovićeve posete, u Beogradu su se na svakom koraku mogle videti srpske i hrvatske zastave jedna pored druge.

Pojedini mediji su čak prenosili da su Tadićeve ćerke i supruga letovali na Brionima, a poziv im je uputio Ivo Josipović.

Uzrok otopljavanja, pa ponovnog zahlađenja srpsko-hrvatskih odnosa, novinar “Jutarnjeg lista” Hrvoje Kerešić vidi u koristi koju od toga imaju političke elite dve države.

“Oni su jako svesni činjenice da se ništa ne može dobiti za džabe. Tako da kad porade malo na unapređenju odnosa između Hrvatske i Srbije odobrovoljiti levo opredeljenje glasače, a zbog toga će desno orijentisani malo poludeti. Moraju onda i njima nešto da daju”, ocenjuje on.

“Pretpostavljam da je slična situacija i u Srbiji. Iz te perspective mi se nažalost čini da je neminovno da se na određene datume u godini pojavljuju određene izjave u pravilnom razmaku. Bojim se da će biti tako dok sve dok glasačko telo ne odluči da kazni populizam svojih političara”, kaže Kerešić.

Ono što po njegovom mišljenju, dodatno opterećuje odnose Srbije i Hrvatske jesu struje koje još veruju u postojanje zamišljenjih osovina Beograd-Hag, koja je uperena protiv Hrvatske, odnosno Vatikan-Hag-Zagreb, protiv Srbije.

“Uvek je neko drugi odgovoran zato što mi sami nismo u stanju da rešimo svoje problem. Onda je lakše reći neko nam radi iza leđa, nego se suočiti sa vlastitom odgovornošću”, smatra Kerešić.

“Ja se prilično iznenadim kad čujem kolege iz Srbije, a nedavno sam bio na seminaru u Hagu, i ljudi su počeli da pričaju o osovini Vatikan-Hag-Zagreb. Uhvatiš se za glavu i ne možeš da veruješ šta čuješ. Nadam se da taj krug ljudi postaje sve manji i marginalniji”, kaže on.

Kao način prevazilaženja starih rana u odnosima dveju država direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov vidi u promena političkih elita Srbije i Hrvatske.

On je uveren da se nijedna ni druga još nisu u dovoljnoj meri suočili sa prošlošću.

“Mislim da se mora desiti da HDZ-ovska garnitura ode sa vlasti i da se otvori proces suočavanja sa prošlošću i istinom o tome šta se desilo za vreme ‘Oluje’”, smatra Popov.

“I u Srbiji još nije sazrela svest o potrebi suočavanja sa prošlošću i od vladajuće garniture se očekuje otvaranje priče o odgovornosti Srbije za ono što se desilo u prošloj deceniji I o zločinima koji su počinjeni nad drugima. Početak jeste dobar, a to je rezolucija o Srebrenici”, ocenjuje on.

Podsetimo da dve strane imaju potpuno suprotstavljene stavove o vojno-policijskoj akciji “Oluja”.

U Srbiji se kvalifikuje kao inicijalna kapisla za egzodus više od 200 000 Srba iz Hrvatske.

Raseljeni Srbi su iza sebe ostavili sve što su imali, a njihov povratak, još uvek teče isuviše sporo. S druge strane Hrvtati to tumače kao pobedu i oslobođenje zemlje od okupatora.