Decenija i po od akcije "Oluja"

Prognani u operaciji "Oluja" još čekaju identifikaciju nestalih članova porodice, povratak imovine i mogućnost povratka.

"Oluja" je bila združena operacija hrvatskih i miuslimanskih snaga na područje bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj i 13 opština u Bosni i Hercegovini.

Jovanka Davidović, kojoj je 25-godišnji sin nestao u “Oluji”, pre petnaest godina, jedna je od predstavnica porodica koje su se obratile predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u nadi da će proces pronalaska nestalih lica biti ubrzan.

“Nemam reči šta da kažem, jer ovaj život za mene je nikakav, i za mnoge što su poput mene”, kaže Jovanka Davidović.

“A da krivim ovog ili onog, ne znam, po meni svi su krivi, jer svi smo stradali i svačija deca, ne samo moja. I sada još ova identifikacija, u naše selo je dopremljen isto jedan, to me strašno potreslo, ne znam šta da očekujem, očekujem da mi se vrati živ i zdrav”, ispričala je ona.

Do sada su ekshumirana 874 tela krajiških Srba, a sudbina 2.130 nestalih lica još uvek nije rešena.

Osim gubitaka članova svojih porodica, izbegli Srbi su u Hrvatskoj ostali i bez imovine.

Nerešeno stambeno pitanje i mogućnost zaposlenja, glavni su razlozi slabog povratka Srba, kažu u Udruženju nestalih i poginulih lica.

Povratnici su uglavnom starije osobe, koje su ostvarile pravo na penziju. Preciznih podataka o broju povratnika nema.

“Kao što se zna da su devastirani domovi koji su napušteni, kuće, stanovi, nema ni reči da se može vratiti u stanove, a i ono što je izvršena obnova, normalno da to nije dovoljno”, rekao je Čedomir Marić iz Udruženje porodica nestalih i poginulih lica u Krajini i Hrvatskoj.

U pripremi je donatorska konferencija na kojoj će biti osnovan međunarodni humanitarni fond za stambeno zbrinjavanje srpskih izbeglica, čime bi njihova sudbina prestala da bude političko pitanje koje bi Hrvatskoj moglo blokirati pregovore s EU, piše zagrebački nedeljnik "Globus", navodeći da će fond dostići i 100 miliona evra.

“Svaki put posle susreta predsednika Srbije i Hrvatske, uvek su optimistične najave i ja verujem da postoji obostrana spremnost da se taj bolan proces za oba naroda na neki način ubrza”, kaže Marić. U operaciji “Oluja”, za četiri dana izvršeno je etničko čišćenje teritorije Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Kolona prognanih Srba se na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima uputila ka Srbiji, gde najveći broj njih i dalje živi.

U Haškom tribunalu je u toku je suđenje zapovednicima hrvatske vojske u "Oluji" generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku.

Parastos žrtvama “Oluje” biće održan u crkvi svetog Marka u Beogradu.

I nakon 15 godina - izbeglički život

Neke porodice koje su nakon "Oluje" smeštaj našle u Kolektivnom centru Varna kod Šapca, ni do danas nisu uspele da reše stambeno pitanje.

Komesarijat za izbegla i raseljena lica obezbeđuje im hranu i smeštaj, a za ostalo se snalaze sami.

Jela Dobrijević je pre petnaet godina u Kninu ostavila sve. Sa suprugom i sinom u izbegličkoj koloni došla je Šabac. Sad je u Kolektivnom centru Varna, odakle, kaže, nema gde.“Radimo što neće niko… To su nekad Rumuni radili u svoje vreme, sad neće ni oni – sad to rade izbeglice”, kaže Jela Dobrijević.

“Eto kako živimo, kako radimo, kako decu školujemo... Deset godina jedemo makarone, marmeladu, jaje i na to se svodi naš jelovnik. Ako tako čovek može da opstane i ostane normalan sa tom hranom, svaka čast”, ispričala je Jela Dobrijević.

(FoNet, arhiva)

Tog avgusta 1995. godine utočište u ovom Kolektivnom centru pronašlo je 50-ak porodica. Mnogi ni posle deceniju i po nisu upeli da obezbede dom.

“Ja da se vraćam, neću nikada u životu. Mogu samo da me mrtvog vrate. To što pričaju da će silom da nas vrate, to neće moći”, kaže Željko Kovjenić iz Gline.

U ovom kolektivnom centru trenutno boravi 109 izbeglih i raseljenih lica. Hranu i smeštaj obezbeđuje Komesarijat za izbeglice, a za ostalo prepušteni su sami sebi.

“Egzistencija njihova i budućnost su pod velikim znakom pitanja. Oni su svi zabrinuti, nezadovoljni i ne vide za sada izlaz iz ove situacije”, kaže upravnik Kolektivnog centra Varna Slavko Radovanović.

Kolektivni centar u Varni je jedan od nastarijih u Srbiji i među poslednjima će biti zatvoren.

Ovde sada utočište pronalaze lica iz centara koji se zatvaraju poslednjih meseci.

“Prvo sam bio na Kosovu, pa sa Kosova i Kuršumliju. Pošto se tamo zatvara kolektivni centar, došao sam ovde. Tu sam sa ženom i troje dece”, ispričao je Siniša Nikolić.

Većina onih koji su ovde o svojoj sudbini ne žele da govore. Ćute i sanjaju o novom domu i bezbrižnom životu.