DSS i "Protiv kiča i šunda"

Uroš Đurić, vizuelni umetnik, kaže da treba biti sumnjičav prema inicijativi stranke čiji su se ministri proslavili odbacivanjem Darvinove teorije o poreklu vrste.

On pamti i proglašavanje koncerta Rezidensa na Kolarcu satanističkim skupom, kao i učešće vrha ove partije u organizaciji koncerta Svetlane Ražnatović za doček Srpske nove godine ispred Savezne skupštine.

"Ovo je još samo jedan u nizu promašaja njihove partijske politike od nastanka do danas. Postavljanje komisije koja bi određivala šta je šund a šta ne je potpuni apsurd", smatra Đurić, zapitavši se između ostalog po kojim kriterijuma bi se birali članovi tog tela, kakve bi bile njihove ingerencije, a posebno na osnovu kojih parametara bi se vršilo procenjivanje.

Na kraju krajeva, ako se na taj način finansira kultura jedne zemlje, jadna je i ta zemlja i njena kultura, ukazuje Đurić.

"Kultura je nešto što je u svetu definisano kao oblast od posebnog značaja, a u Srbiji ona nema taj status i pored toga što smo potpisnici brojnih deklaracija koje štite takve standarde. Prva i najveća kulturna bitka je protiv laži, jer je ovo sredina u kojoj se to najviše čini i to pre svega u politici", konstatuje Đurić.

I Zoran Erić, istoričar umetnosti i kustos MSUB, smatra da je poražavajuće to što ova inicijativa kao i sve ostale potiču od političkih partija i da to zapravo mnogo govori o ovdašnjem društvu i kulturi koja postaje politički marketing.

"Oporezivanje kiča i šunda kao praksa sprovedeno je još sedamdesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji, na različite načine - drugačije su oporezovani sadržaji ocenjeni kao umetnički od neumetničkih, stripovi su išli na odobrenje i odluku da li su šund ili ne i slično", podseća teoretičarka medija Milena Dragićević-Šešić.

"Brojni projekti masovne kulture potpadali su pod kontrolu kvaliteta i ako je odlučeno da nešto nije kvalitetno - oporezivano je. Međutim, to nije sprečilo razvoj tih pojava, a nije pokazalo ni ekonomsku ni kulturološku efikasnost. Punili su se budžeti SIZ-ova kulture i kinematografskih komisija, ali i dalje su bili najpopularniji filmovi masovne kulture."

Kompozitor Kornelije Kovač kaže da ne zna tačno na koji bi se način realizovala ta inicijativa, ali da postoje muzički pravci koji podrivaju kvalitetnu muziku, pesme, tekstove, izvođače.

"To bi se verovatno rešilo oporezivanjem onoga što se nekada označavalo kao šund. Ali danas ništa nije šund, sve je genijalno!", ironično primećuje Kovač i dodaje da se sve opravdava devizom da "narod to hoće."

I jedan od najznačajnijih savremenih srpskih kompozitora u oblasti klasične muzike i od ove godine umetnički direktor Bemusa, Zoran Erić, smatra da je svaka inicijativa koja bi mogla da doprinese tome da se "ukine nekultura u kulturi" - dragocena.