"Većina za ubrzavanje Srbije ka EU"

Ipak, dve-tri uticajne članice Unije stavile do znanja da to treba učiniti korak po korak, rekao je Žbogar.

Ministar inostranih poslova Slovenije je rekao da je većina smatrala da, u svetlu "mišljenja" Međunarodnog suda pravde o Kosovu, brzo treba razmotriti kandidaturu Srbije za članstvo u EU kako bi se podstakao dijalog Beograd-Priština.

A to bi značilo da se od Evropske komisije zatraži da izradi "mišljenje" o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU.

Novinarima je to rekao i šef italijanske diplomatije Franko Fratini, koji je objasnio da nije usvojen nikakav zaključak, jer ta tema i nije bila na zvaničnom dnevnom redu.

Fratini je rekao da je za većinu članica EU i neke druge zemlje sveta, mišljenje Međunarodnog suda pravde znači da se u vezi s Kosovom o svemu može pregovarati osim o statusu.

Fratini je novinarima rekao i da je specijalni izaslanik predsednika Srbije Borisa Tadića izneo u Briselu ministrima spoljnih poslova Evropske unije stavove Srbije o rešavanju kosovskog pitanja posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, kao i da su, prema njegovim rečima, stavovi "pomirljivi" i da otvaraju mogućnost za pregovore Beograda i Prištine.

Visoka predstavnica EU za spoljnju politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da je pitanje Kosova na današnjoj sednici Saveta za spoljnu politku EU bilo pomenuto isključivo u odnosu na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Za razliku od Fratinija, Eštonova tvrdi da se o "ubrzavanju puta Srbije ka članstvu u Uniji" nije razgovaralo.

"Mišljenje Međunarodnog suda pravde je veoma jasno. Ono što sam rekla (na sastanku) jeste da je budućnost i Srbije i Kosova u EU", rekla je Eštonova na konferenciji za novinare nakon sastanka.

Beograd i Priština bi trebalo da otpočnu međusobni dijalog, a EU je i dalje spremna da u tome pomogne, dodala je ona.

Upitana da li je bilo razgovora o načinima da se ubrzaju evropske integracije Srbije, Eštonova je rekla da je razgovarano samo o stvarima vezanim za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da “nije bilo razgovora o brzini evropskih integracija, niti bilo čemu u tom smislu“.

Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas izjavio je da je Grčka zemlja koja može da se obrati i Srbiji i Kosovu i koja će iscrpeti sve mogućnosti da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane.

Iako je Međunarodni sud pravde izneo mišljenje da deklaracija nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, Grčka će, kao i druge članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, "ostati pri svom stavu", rekao je Drucas na konferenciji za novinare posle današnje sednice Saveta za spoljnu politiku EU.

Slovenaèki ministar inostranih poslova Samuel Žbogar

Slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar je naveo stav Ljubljane da se ulože svi napori da se "ne izgubi Srbija" na evropskom putu, a predložio je da u "dobre usluge" EU za podsticanje dijaloga Beograda i Prištine budu uključeni i SAD i još neke važne države.

Slovenački ministar je rekao da su evropska dvadesetsedmorica postigli saglasnost o ponudi Beogradu i Prištini za dijalog, kao i da je jedinstven stav bio da je budućnost i Srbije i Kosova u EU.

Mađarski ministar Janoš Martonji je podržao ubrzavanje pridruživanja Srbije EU i saopštio da će Budimpešta vrlo brzo ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija.

On je ponovio stav Mađarske da "posle mišljenja MSP-a nema smisla ulaziti u pitanje statusa Kosova", kao i da proglašenje nezavisnosti u Prištini ne može biti presedan za druge situacije u svetu.

Mađarski ministar je naveo da će od stavova Srbije zavisiti kako će i da li će se ulaziti u pitanje statusa Kosova, i time odgovorio i na pitanje kako unutar EU uslaglasiti stavove ako pet članica jasno ponavlja da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini.

Martonji je, međutim, podvukao da mora da se dođe i do nekog rešenja koje će biti prihvatljivo takođe za Srbiju.

Slovački ministar Mikulas Dzurinda je ponovio stav Slovačke da je proglašenje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo jer krši rezoluciju 1244 SB UN i dodao da treba ubrzati pridruživanje Srbije Uniji.

Šef rumunske diplomatije Teodor Bakonski je novinarima stavio do znanja da to što Rumunija i još četiri zemlje ne priznaju samoproglašenje nezavisnosti Kosova ne dovodi ni na koji način u pitanje stabilnost regiona.

On je pojasnio da su tih pet zemalja prihvatile da usvoje jedinstvenu ponudu EU za "dobre usluge" za dijalog Beograd-Priština.

Rumunski ministar je kazao da stav Rumunije "da ne prizna nezavisnost Kosova predstavlja njeno tumačenje međunarodnog prava".

"Jednostrana proglašavanja nezavisnosti ne predstavljaju valjanu osnovu za izgrađivanje neke države", poručio je Bakonski.

Evropski ministri su, po njegovim rečima, ohrabrili i Rumuniju i Grčku da iskoriste svoje dobre odnose sa Srbijom i Kosovom kako bi se došlo do razgovora.

Na zasedanju šefova diplomatija EU, naveo je rumunski ministar, zaključeno je da se podrži evropski put Srbije, zato što je Srbija ključna za stabilnost Balkana.

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je da je stav Španije i još nekoliko zemalja Evropske unije da ne priznaju nezavisnost Kosova pomogao stabilnosti zapadnog Balkana, isto kao što je održao i pospešio "modernu i proevropsku Srbiju".

Španski ministar inostranih poslova je rekao da je to predočio na današnjem sastanku šefova evropskih diplomatija u Briselu.

Moratinos je rekao da je nepriznavanje samoproglašenja Kosova bio presudan činilac za organizovanje junske konferencije EU-Zapadni Balkan u Sarajevu.

U Skupštini pitaju ko je bio u Briselu

Šef Poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić zatražio je odgovor koji je to specijalni izaslanik predsednika Srbije Borisa Tadića u Briselu informisao evropske ministre i šta je to on rekao da su neki ministri ocenili da se radi "o pomirljivim tonovima Srbije prema Kosovu".

"Postavlja se ozbiljno pitanje šta je to specijalni izaslanik rekao, pa da Franko Fratini kaže da se radi o pomirljivim tonovima Srbije", rekao je Aligrudić u Skupštini Srbije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da se ovog trenutka Srbija konsultuje sa svim međunarodnim faktorima, Rusijom, Kinom i EU, u kontekstu podnošenja rezolucije u Ujedinjenim nacijama.

Nema dileme da će rezolucija biti rezolucija Srbije, a ne nečija i ona će označiti početak pregovaračkog proces za postizanje kompromisnog rešenja za status, istakao je Jeremić.

Pokrenućemo debatu u UN, čiji zaključak će biti da secesionisti nisu imali pravo na jednostrano proglašenje nezavisnosti, zaključio je Jeremić.

Skupština Srbije na vanrednoj sednici raspravlja o Vladinom predlogu rezolucije o Kosovu o čemu više možete čitati u našoj posebnoj vesti.

Peking: Mišljenje MSP-a nije prepreka za pregovore

O situaciji na Kosovu posle odluke Međunarodnog suda pravde, razmišlja se i u Kini. Peking podržava suverenitet Srbije na Kosovu pozivajući na nove pregovore sa Prištinom.

Kineski ambasador u Beogradu Vei Đinghua ocenio je da mišljenje MSP-a nije prepreka za dalje pregovore.

"Smatramo da savetodavno mišljenje nije prepreka za razgovor dve strane da se putem pregovora dođe do adekvatnog, trajnog rešenja", rekao je ambasador.

Vei je rekao da Kina i dalje poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije koji su, kako je naveo, "osnovni principi međunarodnog prava i međunarodnog pravnog poretka".

O Kosovu se razgovara i u Sjedinjenim Američkim Državama u koje je, pravo iz Haga, otputovao šef diplomatije Kosova, Skender Hiseni, da nastavi razgovore koje je sa američkim zvaničnicima prošle nedelje započeo Hašim Tači.