Posao kao ratište

Od početka godine čak 23 radnika poginula na radnom mestu, živote na gradilištima samo u toku prošle nedelje ostavila su dva radnika.

Boris B. (24) iz Vrbasa, poginuo je u Kragujevcu tako što je pao sa krovne konstrukcije u pogonu "Mehanička obrada", a Mirko I. (36) iz Adica život je izgubio na placu u Veterniku, nakon što se na njega obrušila betonska ploča teška 200 kilograma.

Njihove nesrećne sudbine, nažalost, nisu usamljene, jer od početka godine čak 23 porodice oplakuju svoje najmilije koji su skončali živote na radnim mestima.

U Republičkom inspektoratu za rad kažu da je od januara do jula na licu mesta poginulo sedam radnika u industriji, troje u građevinarstvu, jedan u poljoprivredi i jedan u šumarstvu, ali da je još 11 radnika zadobilo teške povrede koje su završene smrtnim ishodom. A u istom periodu prošle godine broj pogibija i teških povreda bio je još veći.

"Skoro 65 odsto svih povreda tokom ove i prošle godine, zabeležene su u delatnosti industrije i građevinarstva", kaže Radovan Ristanović, direktor Republičkog inspektorata za rad.

"A uglavnom su najčešći krivci nepropisno montirane skele, nebezbedan rad na visini, nenošenje opreme za ličnu zaštitu, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, onesposobljenost radnika", kaže on.

Zato i ne iznenađuje broj nesreća koje se dešavaju u radno vreme. U Inspektoratu zapažaju da se većina povredi u prvoj smeni, da je uglavnom reč o muškarcima i to onima između 36 i 55 godina starosti i uglavnom sa trećim ili četvrtim stepenom stručne spreme. U 65 odsto slučajeva radi se o povredama ruke, šake i prstiju noge.

U Ministarstvu rada i socijalne politike, međutim, pored ukorenjenih problema koji izazivaju nesreće na poslu, primećuju i novi - rad na crno u vreme ekonomske krize. Ideja poslodavaca da ostvare što veći profit tako što će uštedeti na prijavljivanju radnika, kupovini šlemova i adekvatnih opasača, kao i izbegavanje donošenja akta o proceni rizika. Košta ih zapravo mnogo više.

Zato, bez obzira na to što je broj povređenih radnika sa svakom godinom manji, u Inspektoratu za rad dodaju da "još mnogo toga tek predstoji da se uradi jer je i jedna smrt previše".

Ristanović kaže i da je medicina rada ostala na marginama sistema bezbednosti i zdravlja na radu, a da bez nje taj sistem nije moguće izgraditi, a zamerke ima i na koordinaciju u praktičnom delovanju inspekcijskih organa na nivou Republike.

"Veliki problem predstavlja i dugo trajanje prekršajnog postupka, izricanje kazni daleko ispod zakonskog minimuma, kao i vrlo često obustavljanje postupka iz različitih razloga, kao i zastarevanje postupaka", kaže direktor Inspektorata za rad.