"Štajga", nulta tačka Beograda

Džeparoši i uličarke bez pardona, taksisti i šibicari bez skrupula, i danas vrebaju naivne došljake iz provincije. Štajga se nije mnogo promenila u tranziciji.

Udaljen svega stotinu metara od zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici, sedišta većine ministarstava, ambasada, pa i glavne gradske štrafte, Knez-Mihailove ulice, ovaj prostor čuva svoju prepoznatljivost.

Džeparoši, šibicari, muzikanti koji čekaju ko će da ih pokupi, čistači cipela koji merkaju novčanike prolaznika sve to krasi ovaj "podzemni deo" Beograda. Nultu tačku prestonice od koje kreću svi došljaci glavnog grada.

Preko puta popularne štajge, na Savskom trgu, otvoren je prvi seks-šop u Beogradu. Na tom mestu stidljive Beograđanke i Beograđani prvi put su u svom gradu mogli da pazare rekvizite, video-kasete, razne predmete i stimulanse kako bi poboljšali svoj seksualni život.

Jedino što je nestalo i jedina žrtva tranzicije i evropskih stremljenja u rejonu štajge je bioskop "Partizan". U istoj zgradi gde se nalazi seks-šop decenijama je bilo utočište za sve koji su na velikom ekranu gledali pornografiju. Da ironija bude veća, s porno-bioskopom i seks-šopom adresu je delilo i Udruženje boraca Drugog svetskog rata. Rame uz rame "Partizan" i bivši partizani borili su se s vremenom.

Tako je štajga živela decenijama unazad, a isto tako živi i danas. U nešto manjem obimu doduše. Prijateljicama noći primamljivija je postala lokacija na autoputu, ali, ipak, ne svima. Bioskop "Partizan" je ugašen, ali "pirat" na obližnjoj kartonskoj tezgi i dalje među poslednjim holivudskim hitovima nudi i najnovije perverzije pornografske industrije. Seks-šop uprkos krizi i dalje radi. Pojedini taksisti još "deru" naivne putnike.

A kako je nekada bilo? Ovaj kraj zamišljen je kao elitni deo prestonice tadašnje kraljevine. Železnička stanice, najlepša građevina tadašnjeg, a po mnogima i današnjeg, Beograda prve putnike primila je 1884. godine. Ceo rejon oko Karađorđeve ulice bio je tada luksuzni kvart. Ali, polako je utonuo u zaborav. O sjaju tadašnjeg vremena danas svedoče jedino prljave i raspale fasade u ovoj ulici. I oronula, ali još prelepa, zgrada Geozavoda.

Iako fenomen štajge za razliku od obližnjih građevina odoleva zubu vremena, finalni udarac može mu zadati jedino najavljeno izmeštanje Železničke i Autobuske stanice. Ukoliko i one, poput pomodnih Beograđana pređu reku, a na njihovim mestima nikne moderni Savski amfiteatar, možda to bude i kraj štajge kakvu znamo.