"Pravo na secesiju nije tema MSP-a"

Sudije nisu želele da se bave pitanjem secesije, jer to od njih nije tražila Generalna skupština UN.

Sudije su zauzele stav da je princip teritorijalnog integriteta ograničen na odnose među državama, kao i da međunarodno pravo ne zabranjuje usvajanje akata kao što je Deklaracija o nezavisnosti.

Sud je usvojio stav da deklaraciju nisu usvojile institucije privremene samouprave nego predstavnici albanskog naroda, koji nisu bili obavezni da poštuju ustrojstvo postavljeno rezolucijom 1244.

Većinom od 10 prema 4, sudije Međunarodnog suda pravde zaključile su da Deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo, ni rezoluciju 1244.

Za ovakav stav opredelio se predsednik suda Japanac Hisaši Ovada, kao i njegove kolege iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Jordana, Somalije, Novog Zelanda, kao i sudije iz Brazila i Meksika, zemalja koje nisu priznale Kosovo. S druge strane, protiv su glasali sudije iz Slovačke, Rusije, Maroko i Sijera Leonea, države koja je priznala nezavisnost Kosova.

Opširnije o toku današnje sednice u posebnoj vesti.

Šta je institut mišljenja MSP

Međunarodni sud pravde, od svog osnivanja 1946. godine izdao je 24 mišljenja na zahtev UN.

Kako sam Sud naglašava "savetodavna mišljenja Suda nemaju obavezujući karakter. Na međunarodnim institucijama i organima koji su zatražili to mišljenje ostaje da odluče, svojim sredstvima, o tome kako će se dalje postupati sa tim mišljenjem".

Samo pet organa UN, među kojima su Savet bezbednosti i Generalna skupština, kao i 16 specijalizovanih institucija UN, imaju pravo da zatraže konsultativno mišljenje od Suda.

S izuzetkom presude iz 2004. godine, u kojoj je ocenjeno da su delovi zida koji je izgradio Izrael u Palestini nelegalni i da treba da budu srušeni, većina konsultativnih mišljenja Suda bili su poštovani.

Agencija Frans pres podseća da ne treba mešati ovlašćenje Suda kada se radi o savetodavnom mišljenju i njegovog ovlašćenja kada se radi o rešavanju međudržavnih sporova, što je glavni zadatak suda.

Među drugim savetodavnim mišljenjima koje do sada izdao MSP-a nalazi se i mišljenje iz 1971. godine prema kome države članice UN treba da smatraju nelegalnom okupaciju Namibije od strane Južne Afrike, i presuda iz 1996. prema kojoj je "pretnja od upotreba nuklearnog oružja generalno suprotna propisima međunarodnog prava".

Kako navodi agencija Frans pres današnje događaje pažljivo prate manjinske grupe i separatističke organizacije, tražeći u njoj pravni presedan.

Politolog na univerzitetu u Amsterdamu Žan D'Aspremong, rekao je da su mišljenja MSP-a svode na isticanje već postojećih zakona.

"Iako nije obavezujuće za države savetodavno mišnjenje je dobra prilika za Sud da razjasni važeće zakone i obaveze za države", rekao je on.

Dimitrijević: Kosovo ojačalo poziciju

Kosovo je bliže faktičnoj nezavisnosti i ojačalo je svoju poziciju posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu da proglašenje nezavisnosti nije protivpravno, izjavio je profesor Međunarodnog prava Vojin Dimitrijević.

"Sud je izbegao da se izjašnjava o stvarima gde postoje protivstavljeni stavovi, nije rekao šta je jače samopredeljenje ili teritorijali ingeritet, nije čak proglasio kriterijume kad narod može da se samoopredeli. To je elegantno izbegnuto, a s druge strane Sud se sveo na rešavanje vrlo uskog konkretnog pitanja položaja Kosova posle Rezolucije 1244 UN", kazao je Dimitrijević.

Sud je naglasio stav da sama po sebi deklaracija o nezavisnosti ne može biti zabranjena međunarodnim pravom, kazao je Dimitrijević.

Odgovarajući na pitanje može li ova odluka izazvati konflikte i nova otcepljenja u svetu, on je ocenio da će mnogi pokreti biti oskoljeni njome, ali i dodao da separatistički pokreti zavise od sopstvenog uspeha.

"Mogu vam nabrojati mnoge pokrete koje smo mi kao Jugoslavija podržavali kao što je Polisario u Zapadnoj Africi, pa nisu uspeli", kazao je je on.

"Sud je pažljivo rekao da je jedna stvar što se po unutrašnjem pravu mnogih zemalja secesionizam i sepratizam gone kao krivično delo. Sud je rekao da ne rešava po unutrašnjem pravu, nego po međunarodnom pravu jer je pitanje bilo postavljeno da li je (proglašenje nezavisnosti Kosova) u skladu sa međunarodnim pravom", kazao je Dimitrijević.

"Na kraju krajeva kome ova odluka najviše pogoduje? Mnogi će se iznenaditi, jer ako je takvo tumačenje da narod da se može na jednoj teritoriji i uz stranu pomoć opredeli za nezavisnost onda ništa lakše nego organizovati takve odluke u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Prema tome, drugi gubitnik pored nas je Sakašvili", kazao je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, većina u sudu izbegla je sva pitanja gde bi trebalo da se da velika novina međunarodnom pravu, koje je decentrilazovani sistem bez centralnog zakonodavstva i vlade.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi rekao je da je razočaran i mišljenjem Međunarodnog suda o Kosovu, ali i time što se sud fokusirao samo na tekst Deklaracije o nezavisnosti, a ne na ono što iz nje proizilazi.

"Razočaran sam, ne samo ishodom mišljenja nego i fokusom koji je zauzet, fokusiranjem samo na deklaraciju i time da se kaže da pravo samoopredeljenje nije u domenu rasprave, a da se ne ulazi u pitanje da li deklaracija proizvodi državnost", rekao je Varadi za RTS.

On je kazao da misli da se sud ograničio na preuzak prostor jer nije odgovorio na pitanje na koje svi očekuju odgovor.

"Kako se može reći da je pravo na samoopredeljenje, što je osnova kosovskih težnji, van domena suda i da nije relevantno šta proizvodi ta deklaracija", upitao je Varadi.