Josipović sa NVO i sa Cvetkovićem

Mirko Cvetković je u razgovoru sa Josipovićem naveo da Srbija pridaje veliki značaj dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji.

Josipović je rekao da se zalaže za rešavanje svih otvorenih pitanja između dve zemlje u cilju razvoja sveukupnih odnosa Srbije i Hrvatske.

Na sastanku je konstatovano da će se u narednom periodu aktivno raditi na rešavanju problema povratka izbeglica, ostvarivanju njihovih prava i rešavanju pitanja nestalih lica, saopšteno je iz Vlade. "Vlada Srbije će kao i do sada nastaviti da daje pun doprinos unapređenju položaja hrvatske manjine u Srbiji što očekujemo i od Hrvatske kad je reč o našoj manjini u Hrvatskoj", poručio je premijer Cvetković.

Cvetković i Josipović su se saglasili da je veoma važno i dalje unapređivati ekonomsku saradnju pre svega kroz povećanje obima trgovinske razmene, ali i u domenu stvaranja uslova za realizaciju investicija. Istaknuto je da mogućnosti za saradnju postoje i u sprovođenju regionalnih infrastrukturnih i energetskih projekata.

Strateški interes i Srbije i Hrvatske - pristupanje Evropskoj uniji, izuzetno je važan podsticaj za unapređenje svih vidova saradnje, a posebno u domenu bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala, rečeno je na današnjem sastanku.

Sastanak sa NVO sektorom

Ivo Josipović je, tokom susreta sa predstavnicima nevladinih organizacija izjavio da je ponosan na svoj rad u nevladinom sektoru tokom devedesetih, kao i da će upravo kroz politiku raditi na normalizaciji odnosa u regionu.

Ivo Josipović je prvi predsednik jedne od bivših zemalja bivše Jugoslavije koji se tokom zvanične posete Srbiji sreo i sa predstavnicima nevladinih organizacija, univerziteta i novinarskih udruženja.

Predsednik Hrvatske je zadovoljan svojom prvom zvaničnom posetom Srbiji, gostoprimstvom i razgovorima koji su protekli u punom razumevanju i tokom kojih su načete konkretne teme.

Josipoviæ sa Natašom Kandiæ (FoNet)

Kako je izjavio, njegov stav o pomirenju u regionu je nepromenjen, a u predsedniku Tadiću je našao partnera s kojim ima iste ciljeve kada je reč o stradanju, pomirenju i žrtvama.

"Veliki sam optimista u pogledu razvoja budućih odnosa, bez obzira što svi znamo da ima teških problema moramo rešiti", rekao je Josipović.

Srdačan sastanak predstavnika nevladinog sektora i predsednika Hrvatske, koji je i sam pre nego što je ušao u politiku bio deo istog društva, počeo je obećanjem Ive Josipovića da će pokušati da doprinese procesu pomirenja u regionu.

Na sastanku je razgovarano o suočavanju sa prošlošću, slobodi kretanja i medija, pravima marginalizovanih grupa, kao i o povratku izbeglica.

"Hrvatska ima projekat povratka i stambenog zbrinjavanja. On je pre bih rekao uglavnom iz nekih ekonomskih razloga bio nešto usporen, mislim da će se sada stvari dosta ubrzati, neka načelna pitanja se trebaju rešiti kao što je model po kojem će ljudi iskoristiti to svoje pravo na povratak odnosno rešenje stambeno pitanje. Povratak onih koji budu to želeli će krenuti jednim bržim tempom", rekao je Josipović.

Prvi sastanak sa liderom jedne države iz regiona i to sa vrlo jasnim porukama, kao i činjenica da srpska i hrvatska zastava vijore u glavnom gradu, domaće nevladine organizacije su ocenile su kao znak normalizacije i kao "znak novih politika u regionu". Od hrvatskog predsednika očekuju podršku i pomoć.

"Računamo na to da će doći do političkog procesa u kojem će biti dijaloga o prošlosti, doći do početka obeležavanja stratišta, zatvora, logora, u kojim će doći do toga da žrtve u Vukovaru dožive simboličko izvinjenje time što će predsednik Srbije posetiti grad. Da to obeležavanje ima regionalni nivo, da se to svuda događa", rekla je Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo.

"Meni je posebno drago što se Josipović u svojoj zaključnoj reči osvrnuo na pitanje koje sam postavio, a to je pitanje sudbine generala Vlade Trifunovića, jer ukoliko Hrvatska preduzme akcije slične onima u Srbiji mislim da bi to bio još jedan pokazatelj da se stvari u regionu normalizuju. Lepo je videti da se vrhunska politika dolazi na pozicije koje su bile pozicije civilnog društva još na početku ratova", kazao je Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa.

Kao pozitivan korak u razvijanju dobrih odnosa između dve zemlje učesnici sastanka su ocenili i najavu skorog skidanja metalnih rešetaka sa prozora Hrvatske ambasade u Beogradu.

Inicijativa o prelasku granica bez pasoša

Prelazak granice između Hrvatske i Srbije bez pasoša, samo sa ličnom kartom, biće tema razgovora ministara unutrašnjih poslova Srbije i Hrvatske, Ivice Dačića i Tomislava Karamarka.

Hrvatski predsednik je juče rekao smatra da bi od takvog, liberalizovanog režima višestruku korist imali i građani i dve države.

"Moj stav je pozitivan, ja naravno podstičem hrvatsku vladu koja o tome odlučuje da prihvati takvu inciijativu. Dolazi i ministar unutarnjih poslova gospodin Karamarko. Ja sam siguran i da na njegovoj strani postoji sklonost i nadam se da ćemo imati uskoro jedan takav liberalan režim koji je dobar i za razvoj turizma i dobrih susedskih odnosa", kaže Josipović.

"Hej salaši na severu Bačke..."

Prvog dana posete hrvatski i srpski predsednik saglasili su se da se odnosi između dve zemlje poboljšavaju, ali i da je lista nerešenih problema duga. Kao otvorena pitanja oni su naglasili povratak izbeglica u Hrvatsku, granice, nestale osoba, ali i prava manjina.

Predsednici Hrvatske i Srbije poručili su sa proslave dvadesete godišnjice Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini da su nacionalne manjine bogatstvo koje povezuje zemlje regiona.

"To je jedno od centralnih mesta politike koju današnja Srbija vodi, očuvanje identiteta, očuvanje kulture, jezika i pisma, jer u našoj zemlji svaki građanin ima pravo na vlastiti identitet i niko ne sme da mu dovede u pitanje niti jednu sekvencu, niti jednu jedinu bitnu tačku i poimanje vlastitog identiteta", kaže predsednik Srbije Boris Tadić. Josipović se založio za osiguravanje najboljeg položaja za manjine u obe zemlje.

"Naše manjine, Hrvatska u Srbiji i srpska manjina u Hrvatskoj, imaju posebnu ulogu i značaj, ne samo zato što mi kao demokratske države, i Hrvatska i Srbija moramo svojim manjinama osigurati najveći i najbolji mogući položaj nego i zato što računamo na vas, računamo na vas kao na most prijateljstva i saradnje."

Istovremeno, Tadić je precizirao da očekuje da zvanični Zagreb podrži dijalog o rešavanju pitanja Kosova. Od hrvatskog kolege, međutim, nije dobio potvrdu da su takva očekivanja realna.

Tadić je ocenio i da su odnosi Srbije i Hrvatske suštinski važni za stabilnost jugoistočne Evrope, dok je predsednik Hrvatske rekao da su "dve zemlje na dobrom putu da reše probleme" iz prošlosti.

Tadić kaže da će uvek biti iskreni saveznik u borbi za interese, identitet i očuvanje posebnosti i kulture Hrvata u Srbiji i Vojvodini.

On je rekao da svaki građanin ima pravo na vlastiti identitet i kulturu i da to niko ne može da mu dovodi u pitanje.

Predsednik Hrvatske je rekao da još nisu rešeni svi problemi iz prošlosti, ali da za njih "nisu krive današnje politike i današnje vlade". On je rekao i da je uveren da će svi ti problemi uskoro biti rešeni i da će uskoro moći da se kaže da više nema razloga da se gleda u prošlost.

Josipović je rekao i da u predsedniku Tadiću ima partnera u jačanju politike koja manjine doživljava kao bogatstvo i vezu između država. Josipović je posetio i jedan salaš nedaleko od Subotice, gde je razgovarao sa predstavnicima hrvatskih institucija i udruženja u našoj zemlji.

On je tamo rekao da je zahvalan hrvatskoj zajednici na tome da čuva svoj identitet, ali i zbog toga što daju doprinos svojoj domovini Srbiji.