CG: "Ofanziva" na srpski jezik

Deo stručne, političke, ali i laičke javnosti u Crnoj Gori na ovu "ofanzivu" gleda u svetlu predstojećeg popisa na proleće naredne godine.

Tada će se crnogorski građani, pored vere i nacije, kao suštinskih entitetskih pitanja, odrediti i u odnosu na pitanje jezika.

Ministarstvo prosvete i nauke, na čelu sa novim ministrom Miodragom Stijepovićem, odlučno je u nameri da crnogorski jezik, koji je pre godinu dobio svoj pravopis i azbuku sa 32 slova, a nedavno i gramatiku, uvede u sve škole i na studijske programe državnog univerziteta, odnosno da srpski preimenuje u - crnogorski.

Kada su tvorci crnogorskog jezika videli da je "vrag odneo šalu", te da se on nije zapatio u javnom životu, medijima, državnim institucijama, čak ni u resornim ministarstvima prosvete i kulture, te da mu preti opasnost da ostane "mrtvo slovo na papiru", odnosno "dva nova mrtva slova na papiru", počela je odlučna akcija.

Na inicijativu Ministarstva prosvete, dekan Filozofskog fakulteta Blagoje Cerović je, krajem maja na sednici Veća fakulteta, izneo predlog da se na svim odsecima predmet srpski jezik preimenuje u crnogorski.

Ovaj predlog u tri navrata nije prošao zbog nedostatka kvoruma, ali se to očekuje na avgustovskoj sednici Veća. Srpski bi se, u slučaju da se ova inicijativa usvoji, izučavao samo na odseku za srpski jezik i književnost.

Izmenama Zakona o opštem obrazovanju i vaspitanju, koje je takođe iniciralo Ministarstvo prosvete, propisano je da se nastava u školama izvodi na crnogorskom jeziku. Ovaj akt nalazi se u skupštinskoj proceduri, i ukoliko ove izmene budu usvojene, ostaje pitanje njegove praktične primene.

Naime, još ne postoji ni bukvar crnogorskog jezika sa dva nova slova. A i da postoji, treba deci objasniti zašto, recimo, na slovo počinje ukupno šest reči, od kojih je jedna ena, skraćeni oblik od enica. I zašto oni te reči, izgovorene na taj način, u gotovo stoprocentnoj verovatnoći, nisu čuli u vlastitoj kući.

Ostaje, takođe, i pitanje stručnog kadra, odnosno profesora crnogorskog jezika, s obzirom na to da sa nikšićkog odseka za crnogorski jezik još nije izašla prva generacija svršenih studenata. Ostaje i pitanje udžbenika na crnogorskom, lektire, informatičkih prilagođavanja...

Poznato je da je pokušaj jedne podgoričke firme da napravi biznis prodajom tastatura na crnogorskom - neslavno propao.

O praktičnim stvarima, izgleda, ne brinu mnogo u Ministarstvu prosvete, jer one - mnogo koštaju. Puko preimenovanje srpskog u crnogorski, besplatno je i, smatraju - dovoljno.

U međuvremenu, deo javnosti u Crnoj Gori, ali i u okruženju, zabavlja se novim pravopisom, dok drugima nije bilo do šale i ukazivali su na posledice državnog projekta zvanog "crnogorski jezik". Suština je možda u objašnjenju članova tima koji je napravio finalnu verziju Pravopisa i rečnika crnogorskog jezika - "da će njegovim ozvaničenjem prestati frustracija koja postoji 150 godina među Crnogorcima".