Crna Gora obeležila Dan državnosti

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je na skupu na Grahovu rekao da je antifašizam trajna civilizacijska vrednost Crne Gore i da je pomogao u obnavljanju državnosti.

Vujanović je kazao da je Crna Gora "odlučna da zauvek" sačuva antifašizam kao svoj ogromni istorijski i civilizacijski kapital.

Prema njegovom objašnjenju, antifašizam za Crnu Goru danas znači da niko u njoj ne može biti diskriminisan po bilo kom osnovu, zato što ima neko svoje svojstvo.

Predsednik Crne Gore je na svečanosti uružio Oreden crnogorske zastave prvog stepena predsedniku i potpredsedniku Saveza udruženja boraca Narodno-oslobodilačkog rata i antifašista Andriji Nikoliću i Branku Pavićeviću.

Državna delegacija, na čelu s ministrom odbrane Borom Vučinićem, položila je danas venac na Spomenik Partizanu borcu na brdu Gorica u Podgorici. Na spomenik je venac položila i delegacija Gradske skupštine Podgorice, na čelu s gradonačelnikom Miomirom Mugošom.

Venci i cveće položeni su na partizanska spomen obiležja širom Crne Gore. Posebno, u sopstvenoj režiji, vence i cveće na neke spomenike položile su delegacije SUBNOR-a, takozvane jugoslovenske opcije, u kojoj su bili predstavnici opozicione Socijalističke narodne partije i Jugoslovenske komunističke partije Crne Gore.

Povodom Dana državnosti, Vujanović je sinoć na Cetinju priredio prijem za domaće zvanice i ambasadore akreditovane u Podgorici, kao i za predstavnike međunarodnih organziacija.

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je uručio Trinaestojulske nagrade akademiku Radoslavu Rotkoviću, karikatiristi Luki Lagatoru i vaterpolo klubu "Primorac". Trinaestojulska nagrada za životno delo kasnije će biti uručena slikaru, vajaru, skulptoru, crtaču i grafičaru Miodragu Dadu Đuriću.

Trinaesti jul, kao Dan državnosti, slavi se od obnove nezavisnosti Crne Gore, u maju 2006. godine. Do tada je obeležavan kao Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.

Trinaesti jul je dvostruki praznik Crne Gore jer su tog dana 1878. godine velike sile Crnoj Gori i formalno priznale njenu drzavnu nezavisnost, a istog dana 1941. godine crnogorski rodoljubi, na čelu s komunistima, digli su ustanak protiv fašističkog okupatora.

Prema oceni istoričara, Trinaestojulski ustanak bio je prvi i najmasovniji oružani otpor u porobljenoj Evropi 1941. godine. U ustanku je ucestvovalo oko 30.000 ljudi.