Mićunović proslavio 80. rođendan

Na početku svečanosti, potpredsednica DS-a Vida Ognjenović je rekla da je Mićunović državnik i reformator i čovek velikog znanja i energije.

"Mićun spada u ljude koji su uvek mnogo više davali nego dobijali", rekla je Ognjenović govoreći o Mićunoviću i podsetila na njegovu ulogu u obnavljanju rada Demokratske stranke.

Ognjenović je predstavila i knjigu "Mićun - naš prijatelj" koju su izdali Službeni glasnik i Demokratska stranka, a potom je pročitala svoj tekst o Mićunoviću objavljen u toj knjizi.

Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke i poslanik, rekao je da je uvek želeo da članove te stranke ne povezuje samo stranački program već i prijateljstvo, jer je ono, po njemu, neophodno za uspešan rad.

Govoreći o svom životu, Mićunović je rekao da nije "uvek bio kovač svoje sreće" već da su na nju često uticali "nasilnici" iz bivših režima koji su ga proganali zbog njegovih političkih ideja, ali da je to sve sastavni deo života.

"Da nije bilo svega toga pitanje je kada bih otišao u inostranstvo", rekao je Mićunović i dodao da su ga ti pritisci učinili jačim i bili mu dodatni motiv za bavljenje politikom i javnim poslom.

Mićunović je poručio i da namerava da učestvuje u javnom životu još najmanje jednu deceniju, a da će nakon toga razmisliti o povlačenju.

Na proslavi rođendana Dragoljuba Mićunovića su bili funkcioneri DS-a Dušan Petrović, Oliver Dulić, Bojan Pajtić, Aleksandar Vlahović, Nada Kolundžija i drugi.

Prisutni su bili i predsednici Socijalističke partije Srbije i Liberalno-demokratske partije, Ivica Dačić i Čedomir Jovanović, funkcioneri G17 plus Tomica Milosavljević i Suzana Grubješić i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Milorad Pupovac.

Među gostima u Klubu poslanika u Beogradu su bili i akademik Ljubomir Tadić i profesori beogradskog Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić i Zoran Stojiljković.

Mićunović za B92

"Nisam buntovnik, bio sam primoran da to postanem", kaže za B92 Dragoljub Mićunović. U komunističkom režimu borio se, kako kaže, protiv neslobode, ponižavanja, kulta ličnosti.

Sa 18 godina bio je na Golom Otoku, a prvi korak u poltičkoj karijeri bili su studentski protesti 1968.

"Naravno da mi nisu ni dali da prestanem da budem buntovnik, stalno su izmišljali i dodavali razne represivne mere. Prvo da vas otpuste, oduzmu pasoš, uvek ste bili u protiv stavu prema jednom režimu. Sve je to deo koji su vam drugi pripremili, taj ostatak te biografije, kada čovek pogleda unazad, jednom sam to i napisao, da mi se nije to događalo, događalo bi mi se nešto drugo“, kaže Mićunović.

Kada je srušen komunistički režim, otvorila se prilika da se uspostavi društvo kojem je oduvek težio. Za Mićunovića je to zemlja koja neguje mirnodopsku politiku, ceni dijalog, ima dobre međunarodne odnose i obezbeđuje dobar život građnima.

Sa takvim željama upustio se u osnivanje Demokratske stranke, posato njen prvi predsednik, bio prvi poslanik opzicije, a 2003 i predsednički kandidat.

"Prva pretpostavka je da nešto uradite je da u to verujete, jedino tako možete da unesete sav žar, i drugo veoma je važno da budete svesni realnih mogućnosti. Nažalost kod nas ima velikih želja, ambicija i nekad se unose neke strasti, ali se ne vodi dovljno računa šta je ostvariljivo. Poltika je veština mogućeg i velika je hraborst da shvatite da nešto nije moguće“.

Ne kaje se ni zbog jedne svoje odluke, jer je uvek bio dosledan svojim stavovima, ali priznaje da je grešio u nekim procenama.

"Najteže mi je bilo razočaranje u neke saradnike, nekada u neke događaje, nekada čak u čitave veće grupacije, institucije. O mnogim ljudima sam mislio loše, mislim i danas, ali mi ne pada na pamet da to moje mišljenje iznosim javno ili da te ljude napadam. Na žalost, nisu mi vraćali istom merom, ali nije mi to mnogo ni škodilo“, kaže on.

Ponosi se što je Srbija postala članica Saveta Evrope, na čemu je godinama radio, kao i funkcijom predsenika Skupštine, jer je želeo moderan plarlament sa opozicijom.

Zadovoljan je i funkcionisanjem Demokatske stranke koja je iz opozcije preuzela vlast, ali ističe da joj predstoje brojni izazovi.

"Mislim da može mnogo da uradi za budućih 20 godina, da reformiše društvo, da učvrsti ustanove, suzbije kriminal i korupciju, da mnogo uradi na prosvećivanju mase, obrazovanju, nauci, međunarodnoj sradnji, sve su to neophodni uslovi da bi jedna zemlja bila u redu onih razvijenih zemlja“, smatra Mićunović.