Na udaru i imovina ratnih zločinaca

Jedan od najznačajnijih rezultata Vlade u prve 2 godine rada je primena zakona o oduzimanju imovine stečene vršenjem krivičnih dela, smatraju ministri pravde i policije.

Snežana Malović i Ivica Dačić složni su da je taj zakon zadao snažan udarac kriminalu u Srbiji, jer se po prvi put u Srbiji kriminal ne isplati.

Ministarka pravde Snežana Malović je najavila i skoro izručenje iz Hrvatske Sretka Kalinića, člana Zemunskog klana.

Pažnja javnosti, ali i istražnih organa u proteklih godinu i po dana bila je usmerena na organizovane kriminalne grupe.

Međutim, ni ratni zločinci više ne mogu očekivati da će po izlasku iz zatvora uživati u nelegalno stečenoj dobiti.
Kako saznaje B92, upravo su pripadnici "Škorpiona", ali i pripadnici takozvane "Gnjilanske grupe" prvi obuhvaćeni istragom.

Međutim, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević nije mogao da potvrdi ovu informaciju.

Vukčević je naveo da, prema njegovim saznanjima neki od okrivljenih, koji su dobili višegodišnje kazne, žešće su reagovali na mogućnost oduzimanja imovine nego na same kazne zatvora.

"Impresivni efekti primene zakona"

Oduzimanje imovine je najefikasniji način da zaustavite kriminalce, smatra ministarka pravde Snežana Malović.

Vrednost zaplenjene imovine proistekle iz krivičnih dela iznosi oko 150 miliona evra, izjavila je ona.

Otvarajući konferenciju o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom, Malovićeva je navela da država ostvaruje i mesečni prihod u iznosu od 15.000 evra izdavanjem u zakup privremeno oduzete imovine pravnim i fizičkim licima.

Ona je napomenula da je samo od prodaje pokretnih stvari oduzetih od vođe narko-klana Darka Šarića na javnoj licitaciji do sada prikupljeno osam milona dinara.

"Efekti primene zakona su impresivni. Posebno bih istakla da vrednost zaplenjene imovine do danas iznosi 150 miliona evra. Takođe napominjem da je nakon okončanja sudskog postupka i donošenja pravosnažne presude, u dva slučaja doslo do trajnog oduzimanja imovine stečene izvršenjem krivičnog dela", rekla je Malovićeva.

Finansijske istrage su najefikasniji deo borbe protiv organizovanog kriminala, jer se njom dolazi do podataka da li su novac, luksuzni objekti, vozila, zemljište, akcije na berzi i druga imovina stečeni na zakonit ili nezakonit način.

Ministar policije Ivica Dačić najavio je još bolje rezultate u budućnosti u ovoj oblasti.

“Stiče se utisak da počinioci krivičnih dela nisu više tako opušteni u vršenju krivičnih dela, znajući da postoji specijalna jedinica koja otkriva i prikuplja dokaze o imovini do koje su nelegalno došli”, smatra Dačić.

Dačić je kazao da je jedinica za finansijsku istragu za godinu dana obavila 35 istraga prema 323 lica, osumnjičena i optužena za krivična dela koja su na udaru zakona o oduzimanju imovine.

Prema njegovim rečima, pod istragom su bile 434 kuće, stanovi, poslovni prostori i drugi objekti, zatim 345 automobila, motora i teretnih vozila, kao i više od devet miliona evra i 20 miliona dinara.

Dačić je najavio da će se u budućnosti ostvarivati još bolji rezultati jer će se sredstva dobijena od oduzete imovine koristiti za poboljšanje kapaciteta svih državnih organa koji se bave tim problemom.

Pomoć EU i Saveta Evrope

Evropska unija i Savet Evrope odlučili su da finansijski pomognu brobu Srbije s organizovanim kriminalom.

“Ovaj projekat, ukupne vrednosti oko dva miliona evra, u okviru koga će biti nabavljena i oprema u vrednosti od dodatnih pola miliona evra, pomoći će razvoj kapaciteta Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao i istragu, pronalaženje i zaplenu imovine stečene kriminalom. Želeo bih da čestitam ministrima na dosadašnjim rezultatima na tom polju”, rekao je Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji.

Značajan deo borbe protiv organizovanog kriminala vodi se i na regionalnom nivou, pa će nakon stupanja na snagu ugovora Srbije i Hrvatske, dve države moći da izručuju svoje državljane.

Prvi će, po svemu sudeći, biti Sretko Kalinić, za koga ministarka pravde Snežana Malović očekuje u Srbiji već za mesec dana.

Ona je rekla da su u toku pregovori kako bi takav ugovor uskoro bio potpisan i sa Crnom Gorom, uz očekivanje da će na taj način biti rešeni svi nesporazumi koji su pojavljivali u poslednje vreme između Beograda i Podgorice.