Malovićeva zadovoljna reformama

Ona je ocenila da nova mreža sudova koja je počela da radi od januara ove godine pokazuje prve rezultate, a da će konkretni efekti biti vidljivi do kraja godine.

"Ostvareni su značajni rezultati usmereni ka oporavku zastarelog pravosudnog sistema, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i ispunjavanju uslova za pridruživanje Srbije EU", rekla je ona.

U proteklih godinu dana, kako je navela, usvojeno je 18 zakona, među kojim su Zakon o pravosudnoj akademiji, Zakon o tajnosti podataka, izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kao i Zakon o sudskim veštacima.

Malovićeva je kazala da se intenzivno radi na zakonu o javnim beležnicima, izvršenju i obezbeđenju, medijaciji i Predlogu zakona o finansiranju političkih patija.

Prema njenim rečima, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije definisana je kao prioritet i na tom polju napravljeni su značajni koraci.

"Bitan segment borbe protiv organizovanog kriminala je svakako oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Direkciji za upravljanju oduzetom imovinom Ministarstva pravde do sada je poverena na upravljanje imovina koja je privremeno i trajno oduzeta i čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona evra", kazala je ona.

Ministarka je istakla da je ključan segment borbe protiv organizovanog kriminala regionalna saradnja i na tom planu postignuti su značajni rezultati. Ona je podsetila na nedavno potpisan ugovor o izručenju između Srbije i Hrvatske.

Struka "brani" reformu pravosuđa

Pravni stručnjaci ocenjuju da puni efekti reformskih poduhvata u pravosuđu koje je Vlada preduzela u prve dve godine mandata tek treba da se osete.

Pored toga što je bila ustavna obaveza, reforma pravosuđa je i preduslov za realizaciju nekih od prioriteta vlade, poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Reforma je dobila na zamahu kada su konstituisana dva nova organa - Visoki savet sudstva i Državno veće tuzizlaštva - i izršena nova organizaciona mreža sudova i tužilaštava u Srbiji.

Profesor Pravnog fakuleta u Beogradu Goran Ilić izjavio je da je reforma proistekla iz Ustava donetog 2006. godine i nekih ustavnih rešenja koji su iziskivala nove zakone iz oblasti pravosuđa koji će drugačije urediti sudsku organizaciju, status sudija, tužilaca i njihovih zamenika, ali i uvesti neke nove pravosudne organe kao što je javno beležništvo.

"Bilo je tu i pravih i pogrešnih koraka, ali je reforma u svakom slučaju bila neophodna kako bi se sudstvo učinilo nezavisnim organom i stubom vlasti u državi", ocenio je Ilić, koji je i sudija Ustavnog suda Srbije, ukazujući da je to bilo potrebno i sa stanovišta evropskih intergacija kojima Srbija teži.

Profesor Pravnog Fakulteta Milan Škulić takođe smatra da Ministarstvu pravde, koje je nosilac reforme, nije lako da određene poslove u pravosuđu brzo obavi jer je to, kako je naveo, "poput jednog velikog broda, koji plovi određenom brzinom i kada manevriše uvek je potrebno dosta vremena da bi se nešto pokrenulo".

Ministarstvu pravde se, smatra Škulić, ne bi moglo prebaciti "što sudstvo nije efikasnije, ili kaznena politika strožija" jer su, kako je istakao, njegove mogućnosti u tom pogledu ograničene budući da ono pre svega deluje donošenjem adekvatih zakonskih rešenja i stvaranjem materijalnih i tehničkih uslova za bolji rad pravosuđa.

"Iako se reforma u javnosti prvenstveno poistovećuje sa opštim izborom ili reizborom sudija, ona je daleko više od toga", naveo je Škulić, kao i da će se, kada se završe postupci pred Ustavnim sudom, definitivno moći oceniti u kojoj meri je izbor sproveden na potpun i pravilan način.

Član Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić je kao pozitivnu stranu reforme pravosuđa ocenio, pre svega, predlaganje i usvajanje zakona i podzakonskih akata, posebno ističući primer Izmena i dopuna Krivičnog zakonika u septembru 2010. godine.

"Kada je reč o opštem izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca smatram, da su taj proces pratili ozbiljni nedostaci, tako da je moje mišljenje u tom segmentu reforme pravosuđa istovetno sa stanovištem koje su o tome iznosili zvanični EU i međunarodna strukovna udruženja", naveo je Ilić.

On je kazao da postoje nastojanja da se posledice propusta tokom opšteg izbora otklone i ublaže, što, kako je rekao, daje priliku da se u perspektivi ocena o opštem izboru popravi.