Ko kontroliše lekare i farmaceute?

Najnovija dešavanja u koja su upleteni lekari i neke farmaceutske kuće, potvrđuje da ne postoji efikasan mehanizam kontrole sprege između proizvođača lekova i medicinara.

Esnafsko udruženje lekara, Lekarska komora, kao i njeni organi - sudovi časti, odluke o konkretnim slučajevima donose po završetku redovne sudske procedure, odnosno kada presuda postane pravosnažna.

"Ukoliko se dokaže da u postupcima lekara sa Onkološkog instituta ima elemenata nesavesnog lečenja, reč je o delu koje je kažnjivo prema Krivičnom zakoniku. Nesavesno lečenje je, kao i korupcija, ako bude pravosnažno dokazana, nedostojno lekarske profesije, a lekar u oba slučaja gubi licencu na određeno vreme“, kaže za Danas Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, podsećajući da na suprotstavljanje korupciji u zdravstvu lekare obavezuje i Etički kodeks.

Ona objašnjava da se i ranije zalagala za kodeks farmaceutske industrije, kakav postoji u Evropi i svetu, koji bi do detalja propisivao način saradnje sa lekarima. LKS takođe predlaže da bi za držanje nekomercijalnih predavanja lekari trebalo da potpisuju izjavu (i overavaju je u sudu) da ne postoji konflikt interesa.

"Kodeks privrede je - profit. Kodeks struke, ako je „marketinški potez“, često u praksi ništa ne vredi. Nema borbe protiv korupcije bez učešća profesije. Kodeksi, koji nisu u pravnom sistemu, imaju vrednost u profesionalnim organizacijama. Ovo što se dogodilo sramota je za profesiju“, kaže za Danas farmaceutkinja Vukosava Stefanović iz udruženja Farmaceutsko jezgro.

Na pitanje da li se i kako veza farmaceutske industrije, s jedne, i lekara i klinika s druge strane, može staviti pod kontrolu, ona kaže da je teško tu spregu uopšte otkriti i dokazati bilo kakve aktivnosti.

"Iz tih razloga, lekari u svetu - predavači koji sarađuju sa farmaceutskom industrijom, pre izlaganja o leku na stručnom skupu jasno se izjašnjavaju da su u sukobu interesa. Jasno se pravi razlika i između naručenih i nezavisnih istraživanja. Granica korupcije pređena je već i činjenicom da je u svetu dozvoljeno reklamiranje lekova“, kaže Stefanovićeva.

"Granicu“ je teško postaviti, smatra naša sagovornica, ako se to ne postigne i kroz etički kodeks, odnosno bez uključivanja profesionalnih asocijacija.

Nije nepoznanica da lekari putuju na stručne skupove o trošku farmaceutskih kuća, kao i da farmaceutske kuće sponzorišu kongrese, a za to (treba li naglasiti) očekuju protivuslugu. S druge strane, ta oblast regulisana je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.

Stefanovićeva smatra da bi komore, kao esnafske asocijacije, trebalo same da prikupljaju podatke o tome koji profesori što drže edukaciju (koju predviđa i obavezno obnavljanje licence), sarađuju sa farmaceutskom industrijom.

Fond INOVIA, koji okuplja proizvođače inovativnih lekova u Srbiji, pre dve godine usvojio je Kodeks ponašanja u promovisanju lekova koji se propisuju i izdaju na recept, kao i komunikaciji sa zdravstvenim radnicima.

Među članovima Fonda INOVIA je i Astra Zeneka, čija su se dva menadžera našla među četvoro osumnjičenih za davanje mita. U toku jučerašnjeg dana niko iz Fonda nije odgovarao na pozive.

Farmaceutska kompanija Astra Zeneka saopštila je juče da „poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi“. Kako se navodi u saopštenju, Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova.