Jelašić: Iz krize sa većim dugom

"Bitno je da li ćemo uspeti, do nekog narednog poremećaja u svetskim finansijama da smanjimo svoj javni dug", rekao je Jelašić.

On je, na otvaranju izložbe "Đorđe Vajfert - život i vreme", rekao da se može zaključiti da se Srbija nalazi na dobrom putu da iz posledica krize izvuče prave poruke.

Jelašić je kazao da se srpska privreda restrukturira i da se privedni rast sve više bazira na izvozu, a mnogo manje na povećanju domaće tražnje koja je znatno ograničena, budući da su plate i penzije zamrznute, obim porasta kredita znatno smanjen, prekogranični krediti su i nadalje u padu i javna potrošnja se smanjuje.

"Dokaz za to je činjenica da je u periodu januar-maj ove godine, prvi put, 65 odsto uvoza bilo pokriveno izvozom roba i usluga, što znači da se izvozno sposobni deo privrede postepeno i sve više okreće svetskim tržištima, na koja se, istina, teško vraća, a koja smo bukvalno preko noći izgubili", rekao je odlazeći guverner.

On je kazao da budućnost bankarskog sektora, pre svega obim kredita koji će on obezbeđivati, jeste razlog za ozbiljno razmatranje.

"Iako je bankarski sektor stabilan i likvidan, a obim kredita nastavlja realno da raste za oko 10 odsto na godišnjem nivou, postavlja se pitanje izvora novih kredita na srednji rok. U uslovima zamrznutih plata i penzija nije realno očekivati značajno povećanje izvora finansiranja banaka na domaćem tržištu", rekao je Jelašić.

On je naveo da je NBS uspela da ostvari svoj osnovni cilj – da postigne i očuva stabilnost cena i finansijskog sektora.

"Što se tiče stabilnosti cena, taj posao nam je bio znatno olakšan zbog delovanja kako eksternih faktora, tako i zbog toga što je Vlada Srbije preduzela, u cilju prilagođavanja, nekoliko nepopularnih mera, poput zamrzavanja penzija i zarada, smanjenja javne potrošnje, nepovećanja poreza", kazao je Jelašić.

On je rekao da kretanje cena u Srbiji potvrđuje da faktor koji presudno determiniše cene nije kurs, nego da su to ponuda i tražnja.

"Inflacija, koja će u junu biti na nivou od oko četiri odsto međugodišnje, jeste pod kontrolom, nezavisno od kretanja kursa", rekao je Jelašić i dodao da je i finansijski sektor, nezavisno od povećanja nenaplativih potraživanja, i dalje stabilan.

"Upravo smo završili i stres testove, zaključno sa 31. martom 2010, koji pokazuju da bi se i u slučaju nastupanja najpesimističnijeg scenarija, vezano za kretanje cena, BDP-a, kursa, adekvatnost kapitala bankarskog sektora smanjila sa sadašnjih 21,5 odsto na 16,8 odsto na kraju decembra 2011. Finansijska stabilnost je, dakle, zagarantovana", rekao je on.

Jelašić je govoreći o Đorđu Vajfertu i 160. godišnjici njegovog rođenja povodom čega je i otvorena izložba, kazao da je Vajfert, guverner sa najdužim radnim stažom od 26 godina, ostavio lični pečat na istorijat srpske centralne banke.

Podsetivši da je NBS izdala seriju opticajnog kovanog novca, sa likom Vajferta na kovanom apoenu od 20 dinara, Jelašić je naveo da svako vreme ima svoje izazove, a da se vrednost pojedinca i kredibilitet institucije meri načinom na koji ih savladava.

Sumirajući rad NBS u proteklih godinu dana, Jelašić je zahvalio predstavnicima finansijskog sektora na podršci, savetima, ali i kritikama tokom poslednjih 10 godina koje je proveo u NBS.

"Nije lako otići odavde, jer je ova institucija, zaista, kao magnet. O tome šta sam uspeo da uradim, neka pričaju drugi. Međutim, posebno mi je drago da ova institucija dokazuje svoju jačinu i time da se guvernerska štafeta predaje bez velike ujdurme, spekulacija, nego sasvim normalno, demokratski. Upravo za to sam se i sam borio i izborio za ovih poslednjih 10 godina", rekao je Jelašić.