Kiše nanele veliku štetu usevima

Dugotrajan boravak pod vodom je najviše štete naneo pšenici, poručuju iz Agrometeorološkog odeljenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ljiljana Džingalašević iz Agrometeorološkog odeljenja rekla je da obilne padavine ne odgovaraju nijednoj poljoprivrednoj kulturi.

"Naročito za pšenicu to nije dobro, jer joj je potrebno sunce da bi sazrela, a pod vodom je već duže vreme", rekla je ona, kao i da se to odnosi prvenstveno na Vojvodinu, koja je najvažnija žitnica.

Džingalašević je rekla i da se očekuju veliki problemi prilikom žetve, čiji je početak ranije najavljivan za drugu sedmicu jula.

"Puno toga je propalo, jer ako se biljka nalazi pod vodom duže od nedelju dana, propada i njen koren", kazala je ona.

Procenjuje se da će najmanje oštećenja od poplava pretrpeti šećerna repa koja bi mogla da se oporavi čim se voda povuče.

"Može se očekivati umanjenje roda i smanjenje kvaliteta, pogotovo kod žita, ječma, koji uskoro treba da se žanju, a i kod drugih biljaka je pitanje. Ako narednih dana bude više sunca, šteta će se malo nadoknaditi, ali ne na svim parcelama, zato što je puno toga dugo bilo pod vodom", navela je Džingalaševićeva.

Žitima je jesenas zasejano 603.108 hektara zemljišta, od čega je pod pšenicom 484.840 hektara, pokazali su statistički podaci kojima raspolaže Privredna komora Srbije.

Prema istim podacima, u odnosu na desetogodišnji prosek od 1999. do 2008. godine, pšenice je u ovoj sezoni zasejano za 17, 8 odsto manje, a ranije je zaključeno da će te poljoprivredne kulture ipak biti dovoljno za ishranu stanovništva.