Visoki savet sudstva na proveri

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal ispituje dve krivične prijave, koje su protiv članova Visokog saveta sudstva podnele neizabrane sudije.

U krivičnim prijavama navedeno je da su članovi Visokog saveta sudstva, prilikom izbora sudija, „svesno koristili neistinite podatke Ministarstva pravde”.

Ova informacija je potvrđena u zgradi Specijalnog suda. Zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal već je preduzeo određene radnje i zatražio od članova Visokog saveta sudstva određene informacije povodom navoda u krivičnim prijavama.

Prema saznanjima „Politike”, prijave protiv članova VSS podnele su neizabrane sudije iz dva manja grada u Srbiji. Niko ne zna odgovor na pitanje zašto se prijave nalaze baš u Specijalnom tužilaštvu, jer očigledno ne može biti reči o organizovanom kriminalu.

Ostalo je bez odgovora i naše pitanje da li se procesuiranjem ovih prijava podriva autoritet Visokog saveta sudstva, i to od strane visokog državnog organa – Specijalnog tužilaštva.

Iako su mnogi u vrhu pravosuđa upoznati sa činjenicom da je Specijalno tužilaštvo preduzelo neke korake na ispitivanju navoda ovih krivičnih prijava, niko ne želi da govori za novine o tome pod svojim imenom i prezimenom.

Dok jedni smatraju da je potpuno neprimereno da Specijalno tužilaštvo postupa po prijavama protiv članova Visokog saveta sudstva, koje bira sudije, drugi tvrde da bi o celom slučaju trebalo zvanično, jasno i glasno progovoriti u javnosti i objasniti kakvi su to netačni podaci Ministarstva pravde i kako je došlo do toga da oni budu prosleđeni Visokom savetu sudstva u svrhu odlučivanja o izboru ili neizboru sudija.

Nameće se utisak da između ključnih ljudi u pravosuđu ne postoji saradnja, upravo kada je najpotrebnija i kada se moraju ispraviti propusti u reformi pravosuđa.

"Politika” je nekoliko dana pokušavala da dobije zvaničnu informaciju Specijalnog tužilaštva o krivičnim prijavama protiv VSS, ali su se naša saznanja svela na nezvanične razgovore.

Tako, na primer, jedni tvrde da je do netačnih podataka došlo tako što su pojedini bivši predsednici sudova u malim gradovima sačinjavali "fingirane izveštaje” o radu sudija u njihovim sudovima i da je reč o sitnim ličnim obračunima, a drugi tvrde da je to laž i da je do netačnih podataka o radu pojedinih sudija došlo na drugi način.

Mnogi se slažu u tome da bi, povodom ovog slučaja, Ministarstvo pravde trebalo da izda zvanično saopštenje i kaže da li je bilo pogrešnih podataka i pogrešnih izbora ili neizbora sudija.

Krivičnu prijavu može podneti svako, ali ako se u ovom slučaju sve završi samo na poluinformacijama i procesnim radnjama zamenika specijalnog tužioca, koji će prijave verovatno odbaciti, ostaće gorak utisak da je neko pokušao proglasiti članove Visokog saveta sudstva „organizovanom kriminalnom grupom”.

Šta bi bilo kada bi tužilaštvo zahtevalo sprovođenje istrage i podiglo optužnicu? Da li bi onda članovima Visokog saveta sudstva sudile sudije koje su oni izabrali na sudijska mesta? Pitanja jesu apsurdna, ali apsurdna je i situacija da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preduzima procesne radnje po ovakvim krivičnim prijavama protiv Visokog saveta sudstva.