CG: Promena ustava i izručenja teža

Na referenundumu bi bilo potrebno da za takvu odluku glasa tri petine upisanih birača.

Po tome bi za stvaranje ustavnih pretpostavki za izručenje družine sa crvenih Interpolovih poternica, koja je trenutno u Crnoj Gori vrlo sigurna od ekstradicije, moralo da glasa više od 60 odsto građana, odnosno više od 300.000 crnogorskih birača.

Međutim, ustavna ograničenja koja onemogućavaju zemlje regiona, pa i Crnu Goru, da izručuju svoje državljane, koje neka druga država potražuje za najteža krivična dela, moraće biti eliminisana pre nego što svaka od balkanska država bude primljena u EU.

Međutim, ustavna ograničenja koja onemogućavaju zemlje regiona, pa i Crnu Goru, da izručuju svoje državljane, koje neka druga država potražuje za najteža krivična dela, moraće biti eliminisana prije nego što svaka od balkanska država bude primljena u EU.

Hrvatska će to najverovatnije uraditi već danas, za kada je zakazana sednica Sabora na kojoj bi poslanici trebalo da se izjasne o ustavnim izmenama koje su još prošle sedmice načelno dobili podršku hrvatskog parlamenta.

Funkcioner SNP-a Predrag Bulatović je mišljenja da će crnogorska vlast otpočeti proceduru izmene Ustava tek kada to bude izričit zahtev EU, te da se Unija neće dvoumiti da to kao uslov postavi Crnoj Gori.

"U ovom trenutku, aktuelna vlast, čiji su delovi u vezi sa organizovanim kriminalom i koji su, nažalost, dugo godina pristajali da gledaju prisustuvo organizovanog kriminala ili da u njemu učestvuju, nemaju političku volju da se bore sa tim akterima", smatra Bulatović, uz tvrdnje da je to evidentno i poslednjim slučajevima u vezi sa saradnicima Darka Šarića, ali i još nekim drugim slučajevima.

"Tako da ćemo imati na jednoj strani nedostatak političke volje aktulene vlasti da uradi sve ono što je neophodno za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, a na drugoj strani zahteve EU", kazao je Bulatović za "Vijesti".

Obaveza svake nove članice Unije biće da poštuje odluku Saveta EU iz 2002. godine, kojom je država obavezna da izruči svoje državljane kako bi se protiv njih podigla optužnica i sprovelo suđenje u drugoj državi. Odlukom ministara pravde EU uspostavljen je princip “evropski nalog za hapšenje”, koji je obavezujući za svakog sudiju i pravosudne organe jedne države. Oni moraju da u uprošćenom i ubrzanom postupku prihvate i izvrše zahteve za predaju izvršilaca krivičnih djela pravosudnim organima druge države unutar Unije.

Slučaj "Šarić" ponovo je otvorio priču o (ne)saradnji zemalja u regionu u vezi sa izručivanjem svojih državljana koje neka druga zemlja traži zbog najtežih krivičnih dela, a u Crnoj Gori se bezbedno "šeta" nekoliko osoba sa međunarodnih poternica u tom slučaju.

Podsetimo, proletos su iz pritvora pušteni Šarićevi saradnici Goran Soković i Dejan Šekularac koji su tada u Srbiji bili pod istragom, ali pošto nisu mogli biti izručeni, tužilaštvo je procenilo da nema dokaza da ih drži u istražnom zatvoru. Na poternici su i dvojica Beranaca, koje Crna Gora takođe ne izručuje, niti ima dokaze protiv njih...