Ko je vlasnik KOMPIK-a?

Rukovodstvo poljoprivrednog kombinata tvrdi da je živinarska farma PIK-ova, dok Miroslav Džek Samardžija napominje da je suvlasnik 50 odsto KOMPIK-a.

Prema saznanjima "Re-Akcije“, 1994. godine PIK je bio suosnivač KOMPIK-a i u njega uložio oko 4 hektara zemlje i dvadesetak pratećih objekata za uzgoj živine.

Drugi suosnivač, Agrovojvodina - Komercservis, je imao obavezu da obezbedi obnovu postojećih zgrada, podmladak, hranu, lekove i veterinarske preglede. Ortakluk se raskida 2002, tako što iz njega izlazi Komercservis - Agrovojvodina. PIK ostaje jedini vlasnik KOMPIK-a.

Od maja iste godine u KOMPIK, kao suvlasnici, ulaze brojne druge firme, da bi se krajem novembra 2004, kao suvlasnik pojavio Miroslav Džek Samardžija. Sve to vreme, od jula 2002, PIK se nalazi u postupku privatizacije i nema prava da, bez saglasnosti AZP, otuđuje ni pedalj zemljišta, niti ijedan objekat.

Džek Samardžija kaže da je PIK, na živinarsku farmu, još davne 1994. preneo pravo korišćenja zemljišta i vlasništvo nad objektima, te da je on kao suvlasnik zgrada, obezbeđenje poslao kako bi zaštitito sopstvenu imovinu.

Revizorska kuća FIMAKS koja je za potrebe privatizacije PIK-a radila izveštaj o vlasništvu, međutim, trvdi da je pravno sporan način na koji je PIK KOMPIK-u ustupio vlasništvo nad objektima.

Direktor PIK-a podseća da se pred Trgovinskim sudom vođen postupak za poništaj prenosa tog vlasništva i naglašava da je u toku obnavljanje pomenutog postupka.

Prema podacima koji se mogu pronaći na sajtu Agencije za privredne registre, KOMPIK je živinarska farma čiji su suvlasnici PIK Zemun i Miroslav Džek Samardžija. I PIK i Samardžija vlasnici su 50 odsto novčanog osnivačkog udela.

Dok Samardžija pod tim podrazumeva da je suvlasnik i objekata, PIK smatra da objekti, kao ni zemljište, nikako ne mogu pripadati KOMPIK-u. Gradska Vlada rešenje vidi u podržavljenju PIK-a, poništavanju štetnih ugovora i davanju PIK-a Beogradu na upravljanje.

Jedino što je potpuno jasno je da je PIK od samog početka u posao uložio objekte koji su u međuvremenu propali, tj. da ostali suvlasnici nisu obnovili objekte i pokrenuli živinarsku proizvodnju.

Nameće se pitanje kome je bilo u interesu da dozvoli da ta proizvodnja propadne, da objekti sami od sebe počnu da se ruše i da se suvlasnik živinarske proizvodnje menja čak četiri puta, od KOMPIK-ovog osnivanja.

Prema podacima APR-a, jedini upisani kapital preduzeća KOMPIK je oko 6.300 evra koje su PIK i Samardžija kao suosnivači na račun preduzeća proteklih godina uplaćivali. Ponovljen sudski postupak bi jedini mogao da razmrsi ovu pravno i vlasnički veoma nejasnu i zamršenu situaciju.