Gvero zatražio prevremenu slobodu

U zahtevu predsedniku Tribunala Patriku Robinsonu, odbrana precizira da je Gvero do sada u sudskom pritvoru u Sheveningenu odslužio četiri godine i 39 dana.

Prema pravilima Tribunala, osuđeni mogu zatražiti da budu oslobođeni pošto odsluže dve trećine kazne.

Naglašavajući da "nema sumnje" da su zločini za koje je Gvero osuđen "teški" - učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu progona i prisilnog premeštanja stanovništva - odbrana, međutim, ukazuje da po presudi Gverov doprinos "nije bio odlučujući", te da on "nije učestovao u donošenju odluka o vojnoj akciji".

U kritično vreme, general Gvero bio je pomoćnik komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića za moral, informisanje i verska pitanja.

Kao dodatne razloge za prevremeno oslobađanje, branioci navode i Gverovo dobro ponašanje u sudskom pritvoru i njegove zdravstvene probleme.

Presuda generalu Gveru nije pravosnažna, budući da tužilaštvo i odbrana imaju pravo da ulože žalbu, a rok za tu odluku je 30 dana po izricanju presude. Predstavnica tužilaštva Olga Kavran izjavila je ranije da će odluka o eventualnim žalbama biti doneta pošto tužioci prouče presudu.

Istom presudom, Tribunal je potvrdio da je VRS u julu 1995. počinila genocid nad srebreničkim Muslimanima i osudio tadašnje oficire Vujadina Popovića i LJubišu Bearu na kaznu doživotnog zatvora.

Potpukovnik Popović (53), u kritično vreme načelnik za bezbednost Drinskog korpusa, i pukovnik Beara (71), koji je istu dužnost obavljao u Glavnom štabu VRS, po presudi, imali su "genocidnu nameru" da unište zarobljene Muslimane kao etničku grupu, koju su sproveli kroz operaciju organizovanog streljanja oko 7.000 zarobljenih.

Za pomaganje i podržavanje genocida, Tribunal je na 35 godina zatvora osudio Draga Nikolića (53), koji je bio bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS.

Tribunal je presudom utvrdio da su snage bosanskih Srba u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu ubile "najmanje 5.336 identifikovanih osoba", kao i da bi broj žrtava, na osnovu predočenih dokaza, mogao porasti do 7.826.

Tadašnjem komandantu specijalne policijske jedinice Ljubomiru Borovčaninu (50), Tribunal je izrekao kaznu od 17 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistava, istrebljenja i progona.

Komandantu Zvorničke brigade VRS Vinku Pandureviću (51) izrečena je zatvorska kazna od 13 godina zbog pomaganja i podržavanja ubistva, progona i prisilnog premeštanja stanovništva.

Radivoje Miletić (63), koji je bio pomoćnik komandanta VRS Ratka Mladića, proglašen je krivim za ubistva, progon i prisilno premeštanje iz Srebrenice i Žepe i osuđen na 19 godina zatvora.