Najprisutnije zlostavljanje starih

Najviše njih, blizu 12 procenata, iskusilo je nekoliko različitih vrsta zlostavljanja.

Rezultati istraživanja su obelodanjeni povodom Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja starijih osoba, koji se obeležava 15. juna, a sudeći po njima, u Srbiji je najprisutnije verbalno zlostavljanje koje je doživelo 11,2 odsto anketiranih.

Zanemarivanje je potvrdilo četiri odsto ispitanika, dok je 2,4 odsto njih navelo da trpi fizičko, odnosno ekonomsko nasilje.

Istraživanje na uzorku od 250 osoba, starosti 65 i više godina, sprovedeno je lani u osam gradova: Beograd (opština Savski venac), Kragujevac, Loznica, Pirot, Raška, Sombor, Sremska Mitrovica i Stara Pazova, a anketirano je 70 odsto starijih žena i 30 odsto muškaraca.

Ogromna većina anketiranih - 87 odsto smatra da je informisana o pojavi zlostavljanja, diskriminacije i zanemarivanja starijih, s tim što je 44 procenta njih izjavilo da se informiše putem medija, 16,4 odsto je kao izvor informisanja navelo prijatelje, a 17,6 oba ova izvora.

Trećina ispitanika je uverena da zna šta se podrazumeva pod zlostavljanjem starijih, dok blizu 11 procenata pod zlostavljanjem podrazumeva samo fizičko, a 6,4 odsto samo verbalno nasilje.

Nešto manje od 14 posto anketiranih ne doživljava zanemarivanje kao oblik zlostavljanja, dok 3,6 odsto pod zlostavljanjem podrazumeva samo zanemarivanje.

Na pitanje da li poznajete neku stariju osobu iz svog okruženja koja je bila izložena zlostavljanju, pozitivno je odgovorilo 56 odsto ispitanika, što dokazuje procene stručnjaka da se zlostavljanje, diskriminacija i zloupotrebe starijih ljudi u malom procentu prijavljuju.

Ipak, najviše anketiranih - 52 odsto, iskazalo je svest o tome da smo svi zajedno, uključujući državne institucije, društvo i pojedince, zaduženi za prevenciju starijih osoba.

Približno isti broj od oko 10 odsto anketiranih smatra da je to zadatak policije i centara za zaštitu starijih, a osam procenata je uvereno da je u tome najvažnija uloga porodice.

Četiri odsto anketiranih je navelo da o zaštiti starijih treba da brinu i policija i porodica, dok zanemarljiv broj od 0,4 odsto misli da u tome važnu ulogu imaju sudstvo i Crkva, odnosno verske zajednice.

Istraživači su zaključili da problemu starijih osoba u Srbiji treba pristupiti multidisciplinarno, da su neophodna obimnija istraživanja, edukacija profesionalaca, članova porodice i drugih koji vode računa o starijima, unapređenje prevencije i svesti samih žrtava i šire javnosti.

Podsetivši da o fenomenu nasilja u trećem životom dobu nema mnogo podataka u svetu, pa ni u Srbiji, stručni saradnik Crvenog krsta za zdravstvo Nataša Todorović je objasnila da je istraživanje sprovedeno kako bi se došlo do nekih konkretnih podataka o stvarnom nasilju, diskriminaciji i zanemarivanju starijih osoba u našoj zemlji.