"Srbija priznala agresiju na BiH"

"U priznanju koje su 11. juna jasno stoji da je na teritoriji BiH bio oružani sukob u kojem su učestvovale dve države", navela je Stranka za BiH.

"Te dve države su BiH i (tadašnja) SRJ", saopštila je stranka Silajdžića, koji je i predsedavajući Predsedništva BiH.

Ovo "priznanje" su potpisali ambasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović i ministarka pravde Srbije Snežana Malović, a Stranka za BiH dodaje se da bi to priznanje trebalo da završi raspravu o prirodi i karakteru rata u BiH.

Ministarka pravde Snežana Malović i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević su 8. juna u zajedničkom saopštenju demantovali te navode koje je objavio internet portal "e-novine.com", a zatim ih preneli sarajevski portal Sarajevo-x.com.

Oni su te navode ocenili kao zamenu teza, politizaciju "slučaja Ganić" i pokušajem "devalviranja zahteva" za izručenje Srbiji bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.

"Netačno citirajući i potom tumačeći jednu od tačaka koja predstavlja odgovor na pitanje Ekstradicionog suda, njenim slobodnim tumačenjem, istržući iz konteksta smisao ovog odgovora, navodi se da 'Vlada Srbije eksplicitno tvrdi da je u periodu kada se dogodio napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu postojao
međunarodni oružani sukob između dve države: BiH i Srbije'", naveli su Snežana Malović i Vukčević.

Oni su podsetili da Ganićeva odbrana, tumačeći pravni stav Srbije u postupku pred Međunarodnim sudom pravde, osporava i negira postojanje međunarodnog sukoba na teritoriji BiH.

"Nesporno je utvrđeno da je međunarodni oružani sukob postojao na teritoriji BiH pre 19. maja 1992. godine. Samo ta činjenica je dovoljna da sud odbaci prigovore koje je podnela tražena osoba vezano za navode o postojanju međunarodnog oružanog sukoba", naveli su Snežana Malović i Vladimir Vukčević.

Oni su precizirali da je u odgovoru Srbije jasno citiran deo presude u predmetu Haškog tribunala protiv Dušana Tadića u kojoj je žalbeno veće utvrdilo da međunarodni sukob može da postoji uporedo sa unutrašnjim oružanim sukobom na odredenoj teritoriji.

Pravni tim ratnog člana Predsjedništva BIH Ejupa Ganića saopštio je medijima da je Ministarstvo pravde Srbije na jednom dokumentu upućenom Ganićevoj odbrani navelo "u maju 1992. godine države Bosna i Hercegovina i Srbija bile su u međunarodnom oružanom sukobu".

Odgovor je Ganićevim advokatima Srbija dala u postupku koji se u sudu u Londonu vodi radi utvrđivanja legalnosti zahteva Srbije za izručenje Ganića.

Ganićevi advokati taj dopis koristi u njegovu odbranu.

Silajdžićeva stranka je istakla da posle tog dokumenta "Srbija više nikada neće moći da pobegne od tog priznanja, sa obzirom na njegov "dokumentovani karakter".

"To je prvi put u istoriji da Srbija odstupa od svog konzistetnog i dugogodišnjeg stava da je u BiH bio 'građanski rat' sa kojim Srbija nije imala dodira", navela je Stranka za BiH.

Ejup Ganić je uhapšen 1. marta u Londonu na osnovu Interpolove poternice koju je raspisala Srbija, zbog ubistva vojnika i oficira JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. godine.