Završava se festival “Krokodil“

U hladovini amfiteatra ispred Muzeja “25. maj” odlomke iz svojih knjiga čitaće Peter Adolfsen, Zoran Ferić, Bora Ćosić, Slavoljub Stanković i Bekim Sejranović.

Dobitnik najveće regionalne književne nagrade ”Meša Selimović“ za 2008, Bekim Sejranović, u romanu “Ljepši kraj”, koji je upravo objavio Samizdat B92, nastavlja da sa mnogo humora piše u autobiografskom tonu.

Rođen u Bosni, odrastao u Hrvatskoj, sa 17 godina dugim boravkom u Norveškoj - Sejranović na maternjem jeziku u knjizi "Ljepši kraj" iskreno piše o emigrantskom životu autodestruktivnog junaka, između iznajmljene sobe u Oslu i brvnare u zabiti Bosne.

“Ja koristim, ‘ajmo reći neki stvaran život kao materijal. Kao recimo kipar kada koristi glinu, znači treba ti nešto da bi to oblikovao. Ne radi se o biografiji, niti o romansiranoj biografiji, to je roman, ‘ajmo reći fikcija bazirana na nekom stvarnom životu”, kaže Sejranović.

“Ali mislim da svi ljudi koji pišu, pišu zapravo na sličan način samo što neko crpi inspiraciju iz knjiga koje je čitao, iz različitih stvari. Pa tako i ja ne nalazim inspiraciju samo u stavrnom životu nego iz svega - knjiga koje čitam, muzike koju slušam”, navodi on.

"Ljepši kraj" Bekim Sejranović je napisao dok je čekao da mu bude objavljen uspešan i nagrađeni prvi roman "Nigde, niotkuda". U Norveškoj predaje i prevodi, a knjige piše dok putuje.

“U Norveškoj ne pišem, u Norveškoj radim. Kad nemam love obično sam gore, radim, a onda odem negde gdje je malo jeftinije za život i onda pišem. Uglavnom pišem kad sam tu”, kaže on.

“Ja na norveškom ne pišem, taj jezik nema šanse da jednog dana bude moj jezik pisanja. Ja na njemu pišem, radim, predajem, radim sve što radim, ali mislim da nikada neću moći da pišem na norveškom”, kaže Sejranović.

Drugi roman Bekima Sejranovića ”Ljepši kraj“ koji je u okviru edicije Busola objavio Samizdat B92, istovremeno će se naći u knjižarama u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.