Retorička promena u slučaju Ganić

Podnesak je sačinjen za potrebe sudskog saslušanja zakazanog za 11. jun.

"Vlada Srbije izjavljuje da je u periodu pre 19. maja 1992. postojao međunarodni oružani sukob između dve države, Srbija i BIH" , piše u podnesku koji je Vlada Srbije poslala sudu u Londonu u slučaju "Vlada Srbije protiv Ejupa Ganića" kojim zahteva izručenje srpskim pravosudnim organima.

U izvodu argumenata srpske vlade za izručenje Ejupa Ganića, u koji je "Danas" imao uvid, Srbija izjavljuje da je tokom rata u BiH bilo reči o međudržavnom oružanom sukobu, a ne, kako se do sada obično tvrdilo, o unutrašnjem sukobu etničkih jedinica.

U dokumentu piše da u suprotnosti sa argumentima odbrane BiH, koja tvrdi da stav srpskog tužilaštva služi isključivo političkim potrebama, Vlada Srbije ukazuje na to da njen stav zapravo izražava stavove Međunarodnog suda pravde u Hagu.

"Mnogima je palo u oči to što se u poslednjem podnesku (od 3. juna 2010) koji je u ime Srbije podnela jedna očigledno verzirana londonska advokatska kancelarija verovatno po prvi put tvrdi da je sukob u BiH bio međunarodni oružani sukob. To se čini zato da se odbiju prigovori zastupnika Ejupa Ganića, koji tvrde da se po engleskim zakonima ne može izručiti lice koje nije optuženo za „teška kršenja“ Ženevskih konvencija o humanitarnom pravu. U "teška kršenja“, međutim, ne spadaju dela koja su izvršena u unutrašnjem sukobu a Ganićevi zastupnici tvrde da je incident u Dobrovoljačkoj ulici bio deo unutrašnjeg sukoba, gde je JNA bila savezna vojske protiv koje su se borile snage novoosnovane države Bosne i Hercegovine", komentariše Vojin Dimitrijević, stručnjak za međunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

Dimitrijević naglašava da je "ova promena stava više retoričke nego pravne prirode“.

"Naime, svi smo navikli na to da su advokati i pristalice režima Slobodana Miloševića, a i mnogi posle 5. oktobra do besvesti ponavljali da je u BiH postojao građanski rat, tj. unutrašnji sukob. Došlo se dotle da nijedan pravi rodoljub nije ni smeo da pomene rat u BiH bez obaveznog prideva "građanski“. Retorika u Sarajevu bila je sasvim suprotno - govorilo se o "agresiji“ Savezne Republike Jugoslavije i njene vojske protiv države koja je proglasila nezavisnost. Srbija se, kao jedan od sukcesora SRJ (koja je opet bila sukcesor SFRJ), poziva na odluku Prizivnog veća Međunarodnog krivičnog tribunala za Jugoslaviju od 15. jula 1999. u slučaju Tadić. Prvostepeno veće je bilo odlučilo da ne kazni logorskog stražara Tadića za "teška kršenja" jer je smatralo da u Bosni nije bilo međunarodnog sukoba. Prizivno veće je pak bilo drukčijeg mišljenja i zaključilo da je na teritoriji BiH postojao međunarodni sukob sve dok jedinice JNA nisu odatle povučene 19. maja 1992, posle napada u Dobrovoljačkoj koji se zbio 3. maja iste godine. Ta se odluka u tadašnjoj Srbiji žestoko napadala zbog toga što se protivila zvaničnoj verziji o "građanskom ratu“. Međutim, pravni argumenti su jedno a govorništvo drugo", kaže Dimitrijević.

ON smatra da Srbija ima pravo da promeni mišljenje.

"Sasvim je normalno napustiti svoj prvobitni stav i ustukne pred autoritetom kakav je jedan međunarodni sud. To što će ovde morati da se nekako krije da se Srbija oslonila na presudu jednog omrznutog tribunala, kakav je haški, druga je stvar", zaključuje Dimitrijević.