Zagreb: Uhapšen Sretko Kalinić

Hrvatska policija je tokom noći ispitivala Sretka Kalinića, odbeglog pripadnika zemunskog klana, u kog je pucano u zagrebačkom predgrađu Rakitje, a potom je uhapšen.

Direktor policije Milorad Veljović kaže da su tokom noći pretresane određene lokacije, kao i da očekuje da će i Miloš Simović biti uhapšen tokom dana.

Veljović za B92 kaže da je po prijemu u zagrebačku bolnicu ranjeni Kalinić izjavio da je u njega pucao Miloš Simović, takođe pripadnik zemunskog klana, osuđen za ubistvo premijera Đinđića.

"Kalinić van životne opasnosti i da ga ispituje hrvatska policija, koja intenzivno traga i za Milošem Simovićem, koji je osumnjičen za pokušaj ubistva Kalinića"; rekao je Veljović gostujući u vestima TV B92.

Odbegli pripadnik zemunskog kriminalnog klana Sretko Kalinić važio je, prema svedočenjima, za jednog od najsurovijih pripadnika te kriminalne grupe. U atentatu na Zorana Đinđića, on je obezbeđivao izvršenje zločina i nije bio direktno u prostoriji odakle je Zvezdan Jovanović pucao na premijera.

Nakon Kalinićevog bekstva iz Srbije 2003. dugo se spekulisalo da se krije u rodnoj Hrvatskoj.

Osim za ubistvo premijera Đinđića, Kalinić je u odsustvu osuđen i na 40 godina zatvora zbog učešća u 19 ubistava, tri otmice i dve terorističke akcije. Na Interpolovoj poternici je već sedam godina.

Prema Veljovićevim rečima, kod Kalinića su nađene dve putne isprave i jedno lice je u vezi s tim privedeno u policiju u Zagrebu.

Kako je Veljović objasnio, u saradnji sa hrvatskom policijom nastavlja se rad na otkrivanju i drugih pripadnika zemunskog klana i dodaje da je pokušaj ubistva Kalinića deo mnogo šire kriminalne priče.

Direktor policije je čak pokušaj ubistva Kalinića doveo u vezu sa narko klanom odbeglog Darka Šarića.

"Mi ovaj događaj možemo verovatno vezati za skorašnje ubistvo Cvetka Simića u Hrvatskoj. Ovo je jedna šira priča, jedna šira akcija koja će verovatno rezultirati i novim hapšenjima. Nisam siguran da se ova priča ne dotiče i samog klana Šarića", kaže on.

Veljović kaže da srpska i hrvatske policije imaju zajedničke operativne timove koji rade na svim težim krivičnim delima.

"Ono što je bitno je da nema nijednog težeg krivičnog dela koje je izvršeno na teritoriji Srbije i Hrvatske na čijem rešavanju mi nećemo sarađivati", rekao je on.

Izručenje Sretka Kalinića je u nadležnosti pravnih organa dve zemlje, rekao je Veljović, koji je uveren da će to pitanje vrlo brzo biti rešeno. Portparolka Specijalnog suda za organizovani kriminal Maja Kovačević za B92 je rekla da se za sada ne može tačno reći kada bi Kalinić mogao da bude izručen Srbiji, jer je to procedura koja preko ministarstva pravde ide diplomatskim putem, a potrebno je i da Hrvatska izvrši određene provere da bi donela odluku da li će ga izručiti ili ne.

"Po pravilu to traje više meseci. U svakom slučaju ukoliko Kalinić bude izručen Srbiji, a u odnosu na njega suđenje je pravosnažno okončano, on će biti upućen odmah na izdržavanje pravosudne kazne. Zakon mu daje mogućnost da zahteva od suda da se proces u odnosu na njega ponovi, da bi mu se sudilo u prisustvu", kaže Kovačevićeva.

Presuda za ubistvo Đinđića

Miloš Simović, takođe u bekstvu, i Sretko Kalinić osuđeni su pred Specijalnim sudom na po 30 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije.

Prvostepena presuda za ubistvo premijera Đinđića izrečena je 23. maja 2007.

Bivši komandant JSO Milorad Ulemek osuđen je na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva premijera Đinđića, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović.

Na po 35 godina zatvora osuđeni su pripadnici zemunskog kriminalnog klana Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Sretko Kalinić.

Na po 30 godina osuđeni su Dušan Krsmanović, Miloš Simović, Milan Jurišić, pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević. Bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen je na osam godina zatvora.

Vrhovni sud je u drugostepenom postupku 24. novembar 2009. potvrdio presude svim optuženim u prvostepenom postupku pred Specijalnim sudom, izuzev Sretku Kaliniću, kome je presuda preinačena sa 35 godina zatvora na 30 godina, Željku Tojagi Žmigiju sa 30 godina na 15 godina i Dušanu Krsmanoviću sa 30 godina na 20 godina zatvora.

Osim za ubistvo premijera Đinđića, Kalinić i Simović osuđeni su i na po 40 godina zatvora u procesu protiv zemunskog klana i to zbog učešća u 19 ubistava, tri otmice i dva slučaja terorizma.

Švarm: Skrivanje kriminalaca u regionu pravilo

Urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm kaže da nije iznenađen pojavom Kalinića i Simovića u Hrvatskoj i dodaje da je skrivanje u regionu jedno od pravila balkanskih kriminalaca.

“Svakako da je Kaliniću i Simoviću mnogo lakše da se kriju u Hrvatskoj, Zagrebu ili u Bosni, nego na primer u Nemačkoj, Holandiji ili nekoj drugoj zemlji. Znaju jezik, to je jedan isti milje u kojem se oni snalaze i tu je jedna ista ekipa koja prihvata takve ljude. Nije nikakvo čudo da su pojedini hrvatski kriminalci bili u Beogradu, setimo se samo slučaja Roberta Matanića koji je optužen za ubistvo vlasnika 'Nacionala' Ive Pukanića”, kaže on.

Švarm veruje da se i drugi odbegli pripadnici zemunskog klana, pre svih Milan Jurišić, Vladimir MIlisavljević zvani Budala i Ninoslav Konstantinović, kriju u regionu a ne u zemljama Evropske unije, kako se spekuliše.

Ova trojica su takođe osuđeni za ubistvo premijera Đinđića.

“To je onaj kriminalni milje, to su kriminalci koji se poznaju i verujem da oni u tom skrivanju moraju da nastave da se bave kriminalnim poslovima. Menjaju identitete i mnogi im je lakše da se kriju negde van Srbije, ali je očigledno da ova policijska saradnja ima rezultate”, kaže Švarm.