Poslanici o telekomunikacijama

Parlamentarci su završili načelnu raspravu o predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama.

Predlog zakona o elektronskim komunikacijama omogućiće da se prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskih signala obavi do aprila 2012. godine.

LSV traži i da se deo razlike između prihoda i rashoda koji su bili namenjeni unapređenju telekomunikacionog društva u Srbiji uplaćuje u budžet Vojvodine, srazmerno delu kojim je Vojvodina doprinosila stvaranju te razlike.

Poslanica te stranke Aleksandra Jerkov rekla je da će se LSV "odnositi prema zakonu onako kako se Vlada Srbije bude odnosila prema njenim amandmanima".

Ministarka telekomunikacija i informacionog društva Jasna Matić kazala je da očekuje da sa LSV bude usaglašen najbolji način za učešće Vojvodine u oblasti elektronskih komunikacija i uređivanju ove oblasti, a u skladu sa novom politikom regionalizacije Srbije.

Šefica poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija rekla je, odgovarajući na primedbe LSV, da postoje državni resursi koji zahtevaju određeni stepen centralizacije i da je to "priroda stvari".

Ona je dodala da postoji prostor gde je moguće izvršiti decentralizaciju nadležnosti i da je to prihvatljivo ukoliko su amandmani LSV prihvatljivi sa stanovišta očuvanja interesa celine.

"Mi se zalažemo da dostignuti nivo prava pokrajine ili lokalnih samouprava ne treba novim zakonskim projektima narušavati i sledićemo taj princip", rekla je Kolundžija.

Socijalisti su istakli da će donošenje predloženog zakona o elektronskim komunikacijama omogućiti dalje unapređenje tog sektora, kroz dodatnu liberalizaciju i uvođenje konkurencije koja će omogućiti veći kvalitet usluga za krajnje korisnike.

Glavna prednost zakona, prema njihovim rečima, jeste u smanjenju barijera za ulazak novim operatorima, analiza tržišta kojom se omogućava sprečavanje monopolskog ponašanja operatora, kao i zaštita korisnika kojom se omogućava da krajnji i korisnik usluga elektronskih komunikacija bude upoznat sa svojim pravima i obavezama.

Socijalisti su, istovremeno, izrazili bojazan da će određene odredbe predloženog zakona uticati na rad nezavisnog regulatornog tela i najavili podnošenje amandmana kojim će definisati šta je agencija, šta je javna agencija, a šta je nezavisno regulatorno telo.

Radikali su ocenili da Vlada Srbije žuri sa donošenjem tog predloga zakona kako bi "pripremila podlogu" za privatizaciju "Telekoma Srbije".

I naprednjaci su postavili pitanje koliko će Agencija za elektronske komunikacije, koja će zameniti RATEL, biti samostalno regulatorno telo države, navodeći da "vlast daje velika prava telu koje nije jasno definisano, koje za sebe, a u ime države, stalno naplaćuje neke prihode".

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović sazvala je drugu vanrednu sednicu na zahtev Vlade Srbije.

Jasna Matić brani Zakon

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić odbacila je ocenu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića da pojedina rešenja u Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama mogu ugroziti Ustavom i zakonima zajemčena ljudska prava.

Matićeva je rekla da predloženi zakon predviđa obavezno vođenje evidencije o tome ko pristupa podacima i u skladu sa kojim dokumentom, a sve u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije.

"To znači da se bez sudskog ovlašćenja ne može vršiti ovlašćeni nadzor, a da se za pristupanje zadržanim podacima vodi odgovarajuća evidencija", rekla je Matićeva, odgovarajući na Šabićevu primedbu da su pojedina rešenja nejasna, kontroverzna i da za posledicu mogu imati ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava.

Na njegovu primedbu da je proces donošenja zakona neprimeren, jer je predloženo donošenje po hitnom postupku, bez javne rasprave i pažnje stručne javnosti, Matićeva je istakla da je zakon predložen uz pune konsultacije.

Vlada Srbije se, prema njenim rečima, o tome konsultovala i sa zaštitnikom građana i sa Šabićem, kao i sa bezbednosnim službama.

Šabić je naveo da se u vezi sa mogućnošću pristupa državnih bezbednosnih struktura tzv. zadržanim podacima ne pominje odluka suda kao osnov, a da podaci o komunikaciji nekada govore bar podjednako kao i sama sadržina telefonskog razgovora ili i-mejla.

"Reč je o podacima koji govore - ko, kad, kako, koliko dugo, odakle je s nekim razgovarao, odnosno komunicirao preko Interneta", naveo je ranije danas Šabić.