SLO: Dobra izlaznost na referendumu

Na ovom referendumu bi trebalo da se Slovenci izjasne o arbitražnom sporazumu kojim bi se rešila otvorena granična pitanja sa susednom Hrvatskom.

Taj sporazum trebalo bi da reši 18 godina duga tri granična spora između Slovenije i Hrvatske, zbog kojih je Slovenija godinu dana blokirala dalje približavanje Hrvatske EU.

Prema prethodnom rezultatu, do 11 časova je glasalo 15,26 osto birača. U poređenju sa izlaznošću na referendumu o pokrajinama, pre dve godine, kada je izlaznost do 11 časova bila samo 4,7 odsto, sa poslednjim parlamentarnim izborima u Sloveniji kada je izlaznost u isto vreme bila samo 4 odsto viša no danas ili sa poslednjim izborima za Evropski parlament kada je izlaznost bila niža od današnje, današnja izlaznost se može smatrati visokom.

Danas je u Sloveniji otvoreno, do 19 časova, 3.300 glasačkih mesta, na kojima bi trebalo da glasa 1,7 miliona birača.

Glasanje je u toku i u slovenačkim ambasadama po svetu, gde će glasačka mesta biti otvorena do 17 časova po lokalnom vremenu.

Slovenačka Državna izborna komisija će, danas, u 19 časova, objaviti rezultate prevremenog glasanja od pre dva dana, dok bi prvi, nezvanični rezultati referenduma trebalo da budu poznati oko 21 sat.

Konačni, zvanični, rezultat će biti objavljen tek 14. juna, do kada će biti prebrojani i glasovi koji će stići iz inostranstva, a koji bi za današnji referendum mogli biti i presudni, s obzirom da sve ankete najavljuju tesan rezultat, u kome će važan biti svaki glas.

Šta posle referenduma

Arbitražni sporazum su već potpisali premijeri obeju zemalja i ratifikovala oba parlamenta. Ipak, da li će stupiti na snagu će odlučiti slovenački glasači.

Slovenački glasači danas odgovaraju na pitanje "Da li ste za to da se prihvati zakon o ratifikaciji arbitražnog sporazuma između vlade Republike Slovenije i vlade Republike Hrvatske, koji je Državni zbor (parament) usvojio na sednici od 19.aprila 2010.godine?".

U slučaju pozitivnog ishoda određivanje šest stotina duge granice između dve susedne zemlje biće povereno međunarodnoj arbitraži.

Sudeći prema svim anketama brojaće se svaki glas, jer je slovenačka javnost potpuno podeljena oko referendumskog pitanja, upravo kao vladina koalicija koja je referendum i raspisala, i opozicija koja se arbitražnom sporazumu oštro protivi.

Pored onih koji su za ili protiv arbitražnog sporazuma, značajan deo javnosti smatra da to pitanje nije ni trebalo postavljati na referendumu, jer narod nije kvalifikovan da odgovori na njega, naročito kad se uzme u obzir da odgovor pretpostavlja i znanje pomorskog i međunarodnog prava, uz dobro poznavanje istorije i spoljne politike.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da ni pravni stručnjaci, ni političari i istoričari, već godinama, ne mogu da se usaglase oko ovog pitanja.

Ključno pitanje za Sloveniju, koje zapravo i stoji iza referendumskog pitanja, je da li će joj arbitražni sporazum, odnosno petočlana arbitražna komisija sastavljena od pet međunarodnih sudija, obezbediti izlazak na otvoreno more.

Naime, Slovenija Piranski zaliv smatra svojim, a sebe pomorskom državom sa pravom dodira sa međunarodnim vodama u Jadranu. Sa druge strane, Hrvatska taj zaliv naziva Savudrijskom valom i smatra svojim, bar u njegovom većem delu.

Upravo zbog toga je Slovenija godinama i odbijala hrvatske predloge da se otvorena granična pitanja reše na nekom od međunarodnih sudova, kao što je odbijala i da se reše na osnovu međunarodnog prava, tražeći da se to učini načelom pravednosti.

Upravo spoljna politika koja je sastavni deo ovog pitanja je predreferendumsku kampanju, u Sloveniji, učinila burnom, punom teških reči. Vladina koalicija je glasače pozivala da glasaju za arbitražni sporazum, ne bi li se tako konačno rešila granična pitanja sa susednom državom i poboljšali odnosi sa njom.

Opozicija je, suprotno, pozivala da se glasa protiv tog sporazuma, jer on ne garantuje Sloveniji da će teritorijalno dobiti ili zadržati što želi i smatra svojim, a posebno izlaz na otvoreno more, koji bi prema mišljenju opozicije mogao da bude sveden samo na službeni put preko hrvatskog mora, pri čemu bi Hrvatska mogla da dobije i veći deo Piranskog zaliva.

Upozoravajući da je odluka arbitražne komisije konačna i da "popravnog ispita neće biti", opozicija je glasače pozivala na glasanje protiv dobro prepoznatljivom parolom - "Tuđe nećemo, svoje ne damo".

Rezultat referenduma će, bez obzira na odluku slovenačkih glasača biti značajan ne samo zbog konačnog rešenja otvorenih slovenačko-hrvatskih graničnih pitanja, već i zato što će, kakav god bio, uticati i na druge države regiona, koje imaju takva nerešena pitanja, a nisu u EU.

U slučaju da arbitražni sporazum bude prihvaćen, on bi, sudeći prema dosadašnjim izjavama iz EU, mogao postati model za rešavanje i ostalih takvih problema, a Hrvatska otvorena granična pitanja ima i sa Srbijom, Crnom Gorom i BiH.

Jednogodišnja slovenačka blokada Hrvatske u njenom približavanju EU je već iscrpla strpljenje međunarodne zajednice i EU, koje sigurno neće želeti da ponovo vide tu vrstu zastoja i arbitražni "pelcar" će primeniti i na druge države koje bi se našle u toj situaciji.

Prihvatanje sporazuma bi, ipak, moglo da ugrozi ulazak Hrvatske u EU, jer slovenačka opozicija već sada najavljuje da neće dati svoje glasove podrške, neophodne za dvotrećinsku većinu u parlamentu, za ulazak Hrvatske u EU.

U tom slučaju bi moglo da se desi i da ova slovenačka politička opcija zatraži i raspisivanje referenduma o ulasku Hrvatske u EU.

Ukoliko arbitražni sporazum bude odbijen, Slovenija i Hrvatska će se ponovo naći na početku međusobnog problema, koji će ponovo zaustaviti Hrvatsku u pokušaju da postane članica EU, jer dok ne reši granična pitanja na to ne može da računa.

Upravo zbog svega toga, današnji referendum, odnosno njegov rezultat će imati posledice ne samo za dve upletene države, već i za ostale u regionu, koje žele da uđu u EU.