Kina: 4. jun se ne obeležava

Tradicionalno, na pekinškom trgu Tjenanmen nema obeležja da se pre tačno 21 godine tu dogodio krvavi obračun tenkova i studenata. Jutros na trgu su bili samo turisti.

Vlasti na sve načine pokušavaju da sakriju šta se tačno dogodilo pre više od dve decenije, a mnogi Kinezi, naročito oni van glavnog grada ništa ne znaju. Neki, hrabro odlučuju da ovaj dan obeleže, njih par to rade javno.

Među najhrabrijima je profesorka u penziji Ding Zilin, suosnivačica grupe "Majke Tjenanmena", koja sa mužem izlazi na mesto gde je njen sin poginuo. Ove godine prvi put joj je dozvoljeno da zapali sveću.

"Moramo da se probijemo kroz izloaciju, kao što je probijen Berlinski zid koji je razdvajao Zapadnu i Istočnu Nemačku. Danas, kineska vlada pokušava da podigne "četvrtojunski zid" između porodica žrtava i međunarodne zajednice i medija. Danas moramo da probijemo taj zid."

Članovi porodica poginulih svaki dan strahuju da će uspomena na žrtve nestati, jer javna komemoracija nije dozvoljena. "Majke Tjenanmena" slale su otvorena pisma vlastima kako bi im omogućile obeležavanje ovog datuma, kaže Felim Kajn iz Hjuman Rajts Voča.

“Proteklih godina, kineska vlada strogo je cenzurisala svako pominjanje onoga što se desilo u junu '89. godine. Došlo je do kolektivne amnezije kod mladih u Kini koji nemaju priliku da zaista nauče šta se tada desilo. Sada, svi oni koji su preživeli događaje u junu '89. su strogo kontrolisani, tako da onaj ko želi da obeleži ovaj datum je često u kućnom pritvoru ili se šalje van Pekinga”, ispričao je Felim Kajn.

Mnogi roditelji poginulih su danas u svojim sedamdesetim, a najstarija majka ima 94 godine. Vlasti u Pekingu i dalje ostaju pri stavu da je 4. juna 1989. sprečena kontrarevolucija. Takvo objašnjenje malo gde ima težinu na zapadu, jer se prepostavlja da su hiljade ljudi pobijene.