Kako vratiti srpske stručnjake

20 miliona evra će, prema rečima ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara Đelića, biti uloženo u povratak srpskih naučnika koji žive i rade u inostranstvu

Finansiraće se njihov boravak u Srbiji kao gostujućih profesora ili učesnika u istraživačkim projektima. Deo sredstava biće uložen i u gradnju stanova za povratnike.

Nada Dragović, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, kaže za "Danas "da će dodatnim sredstvima biti stimulisani zajednički projekti naših naučnika u zemlji i inostranstvu i pokriveni troškovi zajedničkog rada.

"To podrazumeva obezbeđivanje novca za održavanje sastanaka, nabavku opreme i boravak naučnika na institutima gde se sprovodi projekat", ukazuje Dragovićeva. Ona kaže da će svaki predlog naučnog projekta, u kome je predviđeno učešće naših naučnika pristiglih iz inostranstva, biti dodatno vrednovan određenim brojem bodova.

Kada je reč o broju naučnika poreklom iz Srbije koji žive i rade u dijaspori, sagovornica napominje da o tome nema preciznih podataka. Ona dodaje da je Ministarstvo pristupilo izradi baze podataka naših naučnika u inostranstvu kao i uspostavljanju „čvršće veze između njih i naučnika u zemlji“.

"Prema studiji profesora Vladimira Grečića sa Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, Srbiju je devedesetih godina napustilo oko 17.000 diplomaca. Posle 2000. godine emigracija je smanjena. Otišlo je oko 2.000 visokoobrazovanih, ali je trend odlaska i dalje prisutan", ocenjuje Nada Dragović. Ona precizira i da je struktura emigranata promenjena u poslednjih 20 godina i da su zemlju uglavnom napuštali obrazovni mladi ljudi.

"Veliki broj visokoobrazovanih koji su otišli jesu inženjeri, najviše elektroinženjeri, zatim matematičari, fizičari, molekularni biolozi, kao i naučnici iz oblasti medicine i meteorologije. Manji broj emigranata je iz društvenih i humanističkih nauka", ukazuje Dragovićeva.

Kada je reč o podacima koje bi mogli da dostave pojedini fakulteti i institucije, Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta, kaže za "Danas" da ETF nema svoju bazu podataka sa brojem stručnjaka koji su nakon završetka studija otišli da žive i rade u inostranstvu, ali da ih, prema gruboj proceni, ima između četiri i pet hiljada.

"Mi nemamo mehanizme, poput onih koje imaju američki fakulteti, da pratimo karijere naših studenata nakon završenog školovanja. Međutim, na ETF-u postoji Udruženje bivših studenata preko kojih dobijamo informacije. Takođe, neke generacije su kompaktne, u stalnom kontaktu kako međusobno, tako i sa fakultetom, pa se i tako može doći do nekih informacija", kaže Popović. Prema njegovim rečima, naučnici sa ETF-a rade uglavnom u struci i to na prostoru "od Novog Zelanda do Kanade".

"Mladi koji su odlazili u svet nakon devedesetih uglavnom rade na prestižnim institutima i fakultetima u Kanadi i SAD. Najviše ih je otišlo na doktorske studije u inostranstvo, a nakon toga i ostalo tamo da radi. Najveći broj ETF-ovaca predaje na Stenfordu, Berkliju i Univerzitetu u Masačusetsu", ukazuje Popović.

On dodaje da iako su mladi elektrotehničari uglavnom zaposleni na pozicijama usko vezanim za svoju struku, ima i onih koji uspešno rade na drugim poslovima.