Reakcija: Svačija zemlja

"Reakcija“, koja je na programu večeras, istražuje slučajeve korupcije i kriminala vezane za otkup poljoprivrednog i građevinskog zemljišta u Srbiji.

Pojedini biznismeni su u proteklih desetak godina uspeli, ili pokušali da otkupe poljoprivredno zemljište u široj oblasti Beograda i to po izuzetno niskim cenama.

To zemljište je izmenama urbanističkih planova postajalo građevinsko i uglavnom se nalazi u novim privrednim i industrijskim zonama.

“Mislite, kad ja kupim neko zemljište, a znam da će biti prenamenjeno i nekim čudom, proviđenjem božanskim, baš na toj parceli bude predviđena izgradnja nekog objekta. Sve je slučajno, ja imam nameru da pravim, recimo, benzinsku pumpu, to mi je namera, ali ne znam ni gde ću, ni šta ću, onda kupim neko poljoprivredno zemljište koje u tom nije još građevinsko, ali opet proviđenjem to postane građevinsko zemljište, a onda, opet već trostrukim čudom baš na tom mestu bude pumpa”, rekao je pravobranilac Beograda Strahinja Sekulić.

Zbog čega je i kako poljoprivredno zemljište, koje je biznismenima prodavano u bescenje, ubrzo menjalo namenu i izmenom urbanističkih planova postajalo građevinsko?

Zahvaljujući korumpiranosti pojedinaca zaposlenih u organima vlasti na različitim nivoima, došli smo u situaciju da je moguće uticati na to kako se pojedina urbanistička rešenja donose.

“Znači, ako ja imam novca, ja ću platiti i dobiću plan kakav želim, a ako nemam, ja ću čekati plan koji se čeka i pet i deset godina. Znači, onemogućen sam da bilo šta izgradim na svom zemljištu, da tako kažem”, kaže arhitekta Vesna Pešić.

Jedan od najboljih primera otuđenja zemljišta suprotnog zakonu jesu brojni sumnjivi poslovi u vezi sa rasprodajom zemlje PIK u Zemunu.

“Tu je bio set nezakonitih odluka, ali one na koje je AZP mogla da se pozove, to su one odluke gde su oni bez saglasnosti AZP o otuđenju dela imovine. Agencija je u nekoliko navrata upozorila PIK, slala dopise upozorenja, gde im je naložila hitno raskidanje takvih ugovora. Kada, posle toga, nismo dobili informaciju da oni nisu raskinuli te ugovore, AZP je podnela tužbu”, rekla je direktorka Centra za aukcije AZP Ljiljana Stamenković.

Za manje od četiri godine, poslovodstvo PIK-a je uspelo da proda, ili na druge načine otuđi gotovo 600 ha zemlje koja se nalazi nadomak autoputa, petlji i obilaznica.

Samo spornim veštačenjima i promenom namene tog zemljišta, njegova cena je narasla za oko 30 puta.

S obzirom na činjenicu da ju je sada moguće prodati za potrebe izgradnje pumpi, restorana, parkinga i drugih sličnih visokonaplativih sadržaja, jasno je da oni koji uspeju da se te zemlje domognu, na njoj mogu da ostvare i stotinu puta veću zaradu, u odnosu na uloženo.

Zbog ovih sumnjivih poslova se vode unakrsni krivični i parnični postupci protiv dvadesetak ljudi i više preduzeća u Srbiji.

Sve do njihovog okončanja i pravosnažnih presuda, nećemo znati ko je koliko dobio, a ko izgubio.

Emisija „Svačija zemlja“ na programu je večeras u 22 sata.