Izvoz kao izlaz iz krize

Srbija najviše izvozi metale i kukuruz i smrznuto voće.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine izvezeno je robe u vrednosti od 1,467 miliona evra, što je za skoro 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Međutim, to za ekonomiju Srbije nije dovoljno.

Kurs, dinar, evro, inflacija, izvoz - ovih nekoliko reči je poslednjih dana izgovoreno mnogo puta.

Poslednji pojam, izvoz, je neminovnost i nasušna potreba privrede i države.

Ekonomisti su saglasni, bez veće prodaje robe na stranim tržištima, teško da dinar može biti stabilan i da i nama može biti bolje.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenjuje da ekonomska politika Vlade daje dobre rezultate kada je u pitanju povećanje izvoza.

“Imamo nikad veću pokrivenost uvoza izvozom, Srbija inače ima spoljnotrgovinski deficit. Inače, nikad manji deficit nemamo nego u ovom trenutku”, podseća on.

“Čekamo rezultate za drugi kvartal, i mislim da ova politika daje rezultate na veći izvoz Srbije i u tom smislu ćemo nastaviti sa politikom fleksibilnog deviznog kursa”, poručuje ministar.

Ipak, rezultat izvoza u prva tri meseca, posmatrano vrednosno, pre je skroman nego veliki. Izvezeno je robe u vrednosti od blizu milijardu i po evra.

To je nedovoljno i kao potvrdu takve ocene ekonomisti nude sledeće podatke. Devedesete godine Srbija i Češka izvozile su podjednako, po 6 milijardi dolara, 2008. godine mi smo izvezli robe za 11, a Česi za 145 milijardi dolara.

Šta su naši izvozni aduti, imamo li šta da punudimo? Mišljenja su različita.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Miodrag Zec šansu vidi u poljoprivredi.

“Strateška poljoprivreda, industrijska, velika imanja u Vojvodini. Oni imaju čitav niz komparativnih prednosti i ona su u vlasništvu tajkuna. Oni kažu da imaju ideje i novac, i verovatno će biti naterani da veliki deo svog kapitala prebacuju u poljoprivredu ako žele da taj kapital proizvodi”, očekuje on.

“I treća stvar koja je vrlo interesantna i moguća je zanatska poljoprivreda. Znači, male serije gde treba mnogo ljudskog rada”, smatra Zec.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da potencijal leži u grani usluga.

“Sa jednog hektara zemlje možete zaraditi jednu količinu novca, i to je kraj. Dok imate grana čiji je potencijal za pravljenje novca bezgraničan. Šta bi to bilo? Pa usluge, i to pogotovo one koje se mogu izvesti”, poručuje on.

Činjenica je da je poljoprivreda jedina delatnost u Srbiji koja ima suficit, znači više izvozi nego što uvozi. Čak ni tu ne koristimo sve mogućnosti. Na primer, kvota za izvoz mesa, reč je o bebi bifu, ostaje nepopunjena.

Mitar Pržulj iz Privredne komore Srbije smatra da domaćoj poljoprivredi, pre svega, nedostaju standardi.

“Poljoprivreda dosta učestvuje u izvozu, mislim da na tome treba nastaviti. Poljoprivreda treba da bude konkurentna, treba da se radi na standardima, to nedostaje našoj privredi, odnosno preduzećima, primena standarda evropskih”, kaže on.

Nova filozofija razvoja, tako potpuno drugačiji koncept realne privrede definišu ekonomisti.

Dosadašnja praksa očigledno ne daje rezultate. Kada je izostao svež novac od privatizacije koji je držao kurs, kada su presahle investicije iz inostranstva, prešlo se na kredite, što će morati zakonski da se ograniči.

Ekonomisti kažu da je nužna reindustrijalizacija i razvoj realne privrede. Jasno je i zašto – industrijska proizvodnja je u ovoj godini, za sada, na svega 42 procenta nivoa iz 1990. godine.