Kritike Sloveniji zbog izbrisanih

Tim terminom je označeno oko 26 000 ljudi iz drugih republika bivše SFRJ koji su, prilikom osamostaljivanja Slovenije, ostali bez državljanstva, a time i drugih prava, pre svega socijalnih.

Slovenija je usvojila zakon po kom se "izbrisanim" - koji, u međuvremenu, nisu regulisali svoj status u njoj ili nekoj drugoj zemlji - daje mogućnost da isprave tu napravdu, ali im naknada štete nije zagarantovana.

Predstavnik AI-a Blaž Kovač je ocenio da usvojene zakonske promene, "iako sadrže određena ograničenja", omogućavaju da se dosadašnja situacija znatno poboljša, odnosno da većina "izbrisanih" dođe do državljanstva.

Drugi razlog zbog kojih se Slovenija našla na "tapetu" AI je položaj romske manjine, javila je slovenačka agancija STA.

"Kad je o Romima reč, posebno zabrinjava stanje na planu obrazovanja, koje se dugo ne poboljšava", istakao je Kovič.

Kritike i na račun Hrvatske, BiH i Crne Gore

Amnesti, takođe, ocenjuje da i dalje postoji nedostatak saradnje Hrvatske sa Haškim tribunalom u vezi sa vojnim dokumentima koji se odnose na operaciju "Oluja" 1995. godine.

AI ukazuje i da je Hrvatska načinila veoma ograničen napredak u procesuiranju slučajeva ratnih zločina prema Srbima i drugim manjinama tokom rata 90-ih godina, za koje se optužuju članovi hrvatske vojske i policije.

Kako se navodi u izveštaju, objavljenom na sajtu AI, u Bosni i Hercegovini se i dalje nastavlja trend rasta etničke podeljenosti, a napredak u procesuiranju slučajeva ratnih zločina, počinjenih tokom rata 1992-1995. godine je spor.

Vlasti u BiH i dalje ne čine dovoljno po pitanju rešavanja situacije i položaja žena koje su u ratu bile silovane, a nije im obezbeđen ni adekvatan pristup pravdi ili reparacija.

U Crnoj Gori je, prema oceni AI, načinjem pomak u procesuiranju slučajeva ratnih zločina, ali je sloboda izražavanja kompromitovana pretnjama, novčanim kaznama i nerešenim političkim ubistvima.

Romi su i dalje diskrimisana manjinska zajednica u Crnoj Gori, navodi AI, napominjući da Evropska komisija priprema izveštaj o napretku Crne Gore ka EU.

O tome kako je ocenjeno stanje ljudskih prava u Srbiji u poslednjem izveštaju Amnesti internešnela možete čitati ovde.