Kodeks ili pokušaj kontrole medija

Novinar je dužan, novinar mora, novinaru nije dozvoljeno, novinar ne sme - tim tonom započinju uputstva za novinare iz Nacrta preporuka za izveštavanje medija o medicini.

Taj dokument je, pod okriljem Ministarstva zdravlja, sačinila naučna grupa od dva lekara i tri novinara, za koje nismo dobili informaciju ko ih je i u čije ime delegirao.

Preporuke za izveštavanje medija o medicni, sačinjene su, kako tvrde iz Mnistartva zdravlja, sa ciljem da se novinarima pomogne, da se ne ogreše moralno i pravno o osobe ili institucije, pa time izbegnu moguće tužbe.

Novinarima se tako toplo preporučuje da izveštavaju o zdravim stilovima života, dok u izveštavanju o zdravstvenom sistemu moraju da vagaju svaku reč.

“U krajnjoj liniji, mediji imaju veoma veliki uticaj na jačanje poverenja građana u zdravstveni sistem i to je za nas u zdravstvenom sistemu veoma bitna činjenica”, poručila je državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Nevena Karanović.

Ovaj svojevrsni kodeks ponašanja za novinare koji je pripremilo ministrastvo zdravlja izazvao je revolt novinara, pa su odlučili da napuste salu Medija centra.

“Pošto sam imao ovaj dokument u rukama doživeo sam ga kao kukavičje jaje, jednu vrstu opake podmetačine, stoga mojim lepim i dragim koleginicama i kolegama predlažem da ovaj sastanak ili skup demonstrativno napustimo, a da od Udruženja novinara Srbije zatražimo formiranje radne grupe”, rekao je Tomislav Zečević, novinar "Frankfurtskih vesti".

Preporuke Ministartva zdravlja kažu i da bi novinar trebalo da se ograniči na iznošenje isključivo informacija od interesa za javnost, a dozvoljeno mu je da objavi podatak o zdravstvenom stanju osobe koja obavlja javnu funkciju, samo ako podatke dobije zvaničnim putem.

“To je sporno pre svega sa novinarskog stanovišta. U našoj profesiji mi smo dužni da štitimo privatnost običnih ljudi više nego privatnost ljudi na funkcijama”, smatra predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović.

“Prema tome to je već jedan raskotrak sa principima novinarske profesije, a drugo mislim da ne postoji nijedna oblast društva u kojoj bilo ko može da kaže novinar sme da objavi samo ono što mu vlast kaže da objavi”, kaže ona.

“Novinar, znači, poznaje šta je javni interes i ne može nijedno ministartsvo, ni vlast da propisuje strateške odluke i šta su te retke situacije u kojima novinar sme da objavi nešto što mu vlast nije dala”, podseća Smajlovićeva.

Po rečima predsednice UNS-a, Ministartvo zdravlja ima pravo da se bavi zdravstvenom propagandom, ali nema pravo da zdravstvenu propagandu predstavlja novinarima kao priručnik iz novinarstva

“Ovo je posebno osetljiva stvar zato što je ministar zdravlja umešan u tu svoju, on je išao na operaciju u Nemačku, to je veoma problematična odluka i to je nešto o čemu su postojala veoma različita mišljenja u društvu”, podseća Smajlovićeva.

“Ako čitam duh ovih preporuka onda mogu da zakčljučim da u stvari ministar bi voleo da niko nije smeo ništa da objavi ni o njegovoj operaciji, ni o njegovoj bolesti, sem ono što je on sam odlučio da javnost treba da zna”, ocenjuje ona.

Preporuke za novinare Ministarstva zdravlja ne podržava ni Lekarska komora Srbije.

“Težnja Ministarstva zdravlja da na ovaj način napravi i disciplinuje novinare direktno se kosi sa slobodnim novinarstvom i ja se bojim da će to imati kontra efekat uopšte na sve lekare u Srbiji i njihove odnose sa medijima”, smatra predsednica Lekarske komore Srbije, Tatjana Radosavljević.

“S druge strane neke od tih odredbi koje se odnose na to da vi morate kao novinar odati svoj izvor su potpuno u suprotnosti sa zakonima ove države koji se odnose na javno informisanje”, podseća ona.

Mešanjem ingerencija iznenađeni su i pojedini lekari.

“Dakle, ne mogu da verujem da je došlo do takvog mešanja ingerencija. Prosto, Ministartvo za zdravlje treba da se bavi zdravstvom, koje inače ima jako mnogo problema”, kaže hirurg Milena Jauković, član Udruženja za medicinsko pravo.

Preporuke Ministartva zdravlja aktivno se bave definisanjem korupcije u novinarstvu i preciziraju da je sve preko olovke i beležnice, kada su novinari u pitanju, korupcija.

A što se tiče korupcije u zdravstvu, novinar je dužan da izbegne objavljivanje imena osumnjičenog lekara, čak i ako ime saopšte nadležni organi, kako mediji ne bi urušavali ugled i karijeru osumnjičenog lekara.