Tražnja za devizama slabi dinar

Višednevno slabljenje dinara posledica je velike tražnje za devizama, pre svega privrede. Kada će se slabljenje zaustaviti i na kom nivou niko sa sigurnošću ne može da kaže.

Ekonomisti tvrde da je jači dinar moguć jedino ako bude stranih investicija ili većeg izvoza. Indikativni kurs Narodne banke trenutno je 102,27 dinara za jedan evro. To je 30 para više nego danas.

Narodna banka do sada nije intervenisala na deviznom tržištu.

Jaka privreda je izvor jake nacionalne valute. To je temelj koji Srbija nema i zato su sve oscilacije moguće i realne.

Poslednje nagli pad dinara uzrokovan je, procenjuju ekonomisti, bežanjem banaka i kompanija u evro, odnosno oslobađanjem od dinarskih rezervi.

Na međubankarskom tržištu tražnja za evrom bila je daleko veća od postojeće ponude, kaže Sonja Miladinovski iz “Sosijete ženeral banke”.

“Usled pojačane tražnje za devizama, pre svega komercijalnih klijenata, pre svega privrede. Zatim se početkom nedelje pojačala tražnja i od strane profesionalnih investitora, pre svega međunarodnih finansijskih institucija i stranih banaka koje takođe imaju dinarske račune i ulažu u Srbiju i koje su zbog nestabilnosti u regionu pokazale interes da izađu iz dinara”, objašnjava ona.

Globalna kretanja u kojima je evro u padu u odnosu na dolar svoje izvorište ima u problemima EU koji su kao Pandorina kutija otvoreni finansijskim kolapsom Grčke.

Taj grčki domino efekat ljulja evro. Kada se odnosi između velikih sila menjaju, dinar neminovno trpi posledice gubeći na vrednosti.

“To su dva različita procesa. Meni je pirodno što evro slabi, a to i nije tako loše. Jer kada jedna valuta slabi oni koji izvoze iz te zemlje u drugu valutu oni dobijaju, a oni koji uvoze oni gube. A svaka zemlja treba da uravtnoteži svoj platni bilans”, objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu Miodrag Zec.

“Zašto slabi kod nas? Pa, evro je kao svaka roba. Čega nema dovoljno ili u dovoljnim količinama njegova cena će rasti”, navodi on.

Pitanje koje sada jedino interesuje privredu i građane je šta dalje. Odgovora je više i oko njih, osim načelno, za sada i nema jasne saglasnosti između države, ekonomista i vlasnika velikih kompanija.

Ako je suditi prema snazi srpske ekonomije, kažu ekonomisti, i prosečna plata od tri stotine pedeset evra za nas je nerealna.