Država stimuliše zapošljavanje

Reč je o opštinama čiji je stepen razvijenosti upola manji od republičkog proseka, a takva su npr. Merošina, Trgovište, Žabar, Kuršumlija, Prijepolje.

Program subvencija važi i za nekadašnje industrijske centre - Kraljevo, Zaječar, Niš i Novi Pazar. Svako ko odluči da otvori fabriku u tim mestima dobiće od države od četiri do deset hiljada evra za svakog radnika kojeg zaposli.

Podsticajna sredstva za zapošljavanje država daje od sredine 2006. godine. Do poslednje odluke Vlade, koja sada važi, najveći iznos bio je pet, a danas čak deset hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto.

Država je do sada, po osnovu otvaranje novih radnih mesta i stimulacije zapošljavanja, uložila 47 miliona evra, ali su ukupne investicije višestruko veće i iznose oko 630 miliona evra. Do posla je, na osnovu ovog projekta došlo oko 17 000 nezaposlenih.

Novom uredbom, Niš će biti jedan od privilegovanih gradova, u kome će investitori za jedno novo radno mesto moći da dobiju i do 10 000 evra.

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović svestan je da će se pozitivni rezultati videti tek za nekoliko godina.

“Bez dodatnih podsticajnih sredstava ne možemo da očekujemo da privučemo strane investitore, jer su sektori industrije koji su bili u našim gradovima toliko devastirani u prethodnih 20 godina da je vrlo teško bez dodatnih investicija da se pokrene proizvodnja i pokrenu nova radna mesta”, kaže on.

Od 114 projekata, koliko ih je finansirano do sada, četiri su neuspela. Prema zvaničnim podacima Agencije za strana ulaganja (SIEPA), sav novac je vraćen u budžet jer su aktivirane bankarske garancije.

Aleksandar Miloradović iz Siepe tvrdi da to koliko će novca neka kompanija dobiti isključivo zavisi od prioriteta koje je Vlada odredila.

“To su industrije sa visokim transferom znanja, sa visokim transferom tehnologija, koje mi želimo da privučemo sa najvišim iznosima. Naravno, proizvodne i manuelne delatnosti po kriterijumima koji su propisani će beležiti manje iznose”, objašnjava on.

Najviše novca, prema podacima Siepe, dobili su investitori iz Srbije, a zatim oni iz Italije i Nemačke.

Saud Šećeragić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da su od države tražili da preduzmu bilo koje mere samo da se zaposlenost poveća.

“Nama što je nejasno je da li će se obezbediti dovoljno kontrola korišćenja sredstva. I mnogo je važno kakvi će biti ugovori koji se zaključuju, jer nema svrhe dati sredstva, a da se se posle isteka roka to preduzeće ugasi ili prestane da radi”, kaže Šećeragić.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić kaže da i same opštine treba da rade na poboljšanju sopstvene konkurentnosti.

“To nije nešto što država treba da radi u normalnim uslovima. Sada borba sa krizom nalaže da se država meša u stvari koje inače ne treba da radi”, kaže on.

Ovakva praksa privlačenja investitora postoji i u drugim državama. Međutim, dok se u ostalim zemljama taj novac obezbeđuje iz fondova Evropske unije, Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se novac daje direktno iz budžeta.