Matkovićeva: 700 000 građana gladno

"U odnosu na razvijene zemlje i dalje smo siromašni i gladni. Oko 700.000 ljudi ne može da zadovolji ni svoje najosnovnije potrebe. Ipak, u odnosu na region, na istim smo pozicijama kao što smo uvek bili: ispred nas su Slovenija i Hrvatska, iza nas BiH, Crna Gora, Makedonija. Ipak, stvari idu nabolje, iako za mnoge suviše polako", istakla je Matkovićeva.

"Činjenica je da se od 2000. godine siromaštvo prošle godine prvi put povećalo. Ali, ono nije veće nego 2006. i 2007. godine. Neformalna ekonomija (poljoprivreda, građevinarstvo, sezonski i povremeni poslovi) je prva platila cenu. Kada gledate zaposlenost, bez posla su više ostajali ljudi u Beogradu i većim centrima, ali kada gledate siromaštvo, najviše je pogođena centralna Srbija. 'Puklo' je tamo gde je bilo najtanje - tamo gde se siromaštvo najviše smanjilo od 2000. godine, sada se najviše povećalo: u domaćinstvima sa niskim nivoom obrazovanja ili onima koja žive u mešovitim sredinama. Malo su digli glavu iznad vode, i prvi talas ih je potopio", navela je Matkovićeva.

Na pitanje koliko nam treba vremena da dođemo na tačku na kojoj smo bili 2007. godine, ona je odgovorila da to zavisi od privrede i koliko će se investicije osloboditi straha i krenuti baš ka ovom regionu.

"Svaka, pa i najmanja stvar, može da izbaci iz ravnoteže. Kao što vulkanska prašina zaustavlja aerodrome. I, ako mogu da se osvrnem na politiku, dobro bi bilo da u ovom trenutku nemamo izbore. To bi nas opet usporilo", kazala je Matkovićeva.

Povodom predloga da se smanji porez na zarade i poveća PDV, ona je rekla da "zavisi koliko se povećava PDV".

"PDV svi plaćamo, pa njegovo povećanje može da šteti nezaposlenima ili onima koji žive od poljoprivrede, a njima neće značiti smanjenje poreza na plate. To smanjenje opterećenja zarada, odnosno koliko jedan čovek košta poslodavca, trebalo bi da utiče na povećanje zaposlenosti. Ali, pitanje je da li će se to i dogoditi. Kada je naša Vlada 2001. smanjila opterećenje sa čuvenih 110 odsto na 70 - povećale su se plate, ali ne zaposlenost. Plate i penzije su morale da budu zamrznute", istakla je Matkovićeva.

Kad je reč o koracima koje treba preduzeti na socijalnom planu, ona je rekla da je "vreme da se promeni Zakon o socijalnoj zaštiti i da se osnaži socijalna pomoć".

"Dobra stvar su i javni radovi, koji su se u mnogim zemljama u ovakvim situacijama organizovali kao, uslovno rečeno, vrsta socijalne pomoći. U novom predlogu zakona postoji i mogućnost da iz centralnog transfera namenski dajete sredstva opštinama za jednokratne pomoći. Ali, to mora da bude selektivno, jer nemamo para", kazala je Matkovićeva.

Ona je ocenila da su dosadašnje mere Vlade morale da budu skromne jer naša država ima budžetski deficit i loša iskustva sa hiperinflacijom.

"Dobro je što se ušlo u garanciju uloga u bankama i što smo imali politiku NBS kakvu smo imali. Što se tiče socijalnih mera, mogli smo da nađemo snage da proširimo prava na socijalnu pomoć, posebno jer smo za to imali podršku Svetske banke. Ovo je bio momenat da najsiromašnije bolje zaštitimo. Važno je što su podržane opštine da obezbede narodne kuhinje", istakla je Matkovićeva.