Sve češći napadi pasa lutalica

Ako se ne zna ko su im vlasnici, za veliki deo tih pasa se zna gde žive. Dok jedni čuvaju gradilište, drugi preko puta pažljivo motre na svoj deo travnjaka. Ne zna se im se tačan broj, ni da li su sterilisani i vakcinisani, ali uvek su u čoporu.

Neretko je dovoljan jedan pogrešan potez, bačena hrana ili auto ili bicikl u pokretu da ih izazovu da posle upozoravajućeg režanja, laveža , krenu u napad. Ponekad na prolaznike i decu, najčešće jedni na druge.

"Zaobilazim ih, ne idem onom stranom, uvek idem ovom. Zato što ih tamo ima puno.“

"Ja nemam nekih problema, ovde moja mama živi. Ali jednom su me napali, ali oni idu na točkove ne idu na čoveka.“

"Ako oni primete da se neko plaši, odmah će ga napasti. Hvala bogu još niko nije ujeden, ali to je strašno, ja vidim žene u panici beže na ovu stranu. Drugo vrlo je opasno ići sa kesama jer u kesama je hrana za njih čim to primete, oni napadaju.“

Rešenje problema pasa bez vlasnika je pre svega pitanje odgovornosti i bezbednosti. Bilo da imaju vlasnike ili su lutalice, među psima ima i izuzetno agresivnih, a da su uprkos tome što su opasni postali normalan deo grada smatra i kolumnistkinja lista "Danas" Gordana Logar.

"Ja to nisam htela da napišem jer nisam želelea nikoga da povredim. Da ne izgleda da ne volim životinje, ali ovo su opasni, napušteni psi lutalice. Nema smisla da to poredim, ali to vam je jednostavno kao kada se skupi nekakav banda delinkvenata i napada vas. Ja stičem uitisak da je to rešenje, mislim na zvanično rešenje za pse lutalice, pustiti ih da zauzmu prostor da tu žive i da tu budu paralelno jedna nova urbana populacija“, smatra ona.

Na nivou grada počela je da se sprovodi stragegija, radi se i na edukaciji onih koji tim problemom treba da se bave.

Rešenje problema pasa bez vlasnika je pre svega pitanje odgovornosti i bezbednosti, kaže pomoćnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin.

“Pošto tu ima puno gradilišta, široki prostori, oni se jednostavno sakriju. Mi smo i na gradilište ulazili nekoliko puta, jednostavno ih je nemoguće nekda uhvatiti. Mi smo do sada odatle skolnili četiri do pet”, kaže Terzin.

U Beogradu u ovom trenutku ima 4 800 pasa lutalica, tri puta više nego što je prema procenama potrebno da glavni grad ima. Human pristup i novi azili trebalo bi da ublaže problem.

“Mi ćemo u 2010. godini da otvorimo dva nova azila, nadam se da će vremenom sve te strategije koje se prave od pet do osam godina. Nažalost, do sada su primenjivane samo nehumane strategije i ubijani su psi ali to nećemo više da radimo”, poručuje Terzin.

Prema zvaničnim podacima u Srbiji malo više od 700.000 pasa ima vlasnika, ali se pretpostavlja da je stvaran broj daleko veći pošto mnogi, uprkos zakonskoj obavezi, svoje ljubimce ne vakcinišu niti čipuju.

Ne postoji ni precizan podatak koliko pasa luta gradovima, ali stručnjaci procenjuju da je čak osamdeset odsto lutalica nekada bilo nečiji mezimac.