Grčka: Usvojene mere štednje

Zakon o merama koje se odnose na podršku evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda prihvaćen je većinom glasova, izjavio je predsednik parlamenta posle drugog i poslednjeg glasanja. Za vladin predlog su, kao i u "prvom čitanju", glasala 172 poslanika, dok je 121 bio protiv.

Premijer Grčke Jorgos Papandreu izbacio je iz poslaničke grupe PASOK troje poslanika koji su bili uzdržani tokom glasanja, čime su njegovi socijalisti ostali sa 157 poslanika u parlamentu od 300 mesta.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu u parlamentarnoj debati je ocenio da Grčka može da izbegne bankrotstvo samo ako uzme novac iz zajedničkog spasilačkog paketa Evropske unije i MMF, preneli su mediji.

Papakonstantinu je istakao pre glasanja da vlada nema drugog izbora nego da uvede mere štednje, samo dve nedelje pre dospeća na naplatu obveznica u vrednosti devet milijardi evra.

On je rekao u parlamentu da je zemlja na dve nedelje od bankrota. Po njegovim rečima, 19. maja Atina mora da otplati deo duga vredan 12 milijardi dolara, ali da u državnoj kasi tih para nema.

U obraćanju parlamentu, grčki ministar finansija je istakao da su uslov za dobijanje pomoći drakonske mere štednje.

Mere štednje kojim bi, prema računici grčke vlade, zemlja uštedela 30 milijradi evra u naredne tri godine, podrzumevaju zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014. godine, zamrzavanje ili smanjenje penzija, povećanje PDV sa 19 na 23 odsto.

Takođe, predviđeno je povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol do 10 odsto, jednokratni porez na profit plus porez na nekretnine i kockanje i ekološka taksa,kao i podizanje prosečne starosne granica za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine.

Grčka javnost nezadovoljna je merama vlade, a tokom glasanja ispred parlamenta je protestovalo više hiljada ljudi.

Grčki premijer je, obrazlažući ranije u toku dana zakon pred poslanicima, dan pošto je ulicama Atine demonstriralo oko 50.000 ljudi, a u zapaljenoj banci je živote izgubilo troje službenika, izjavio da hitno treba početi rad na oporavku posrnule privrede, čiji su problemi oko ogromnog duga i deficita doveli u opasnost čitavu 16-članu evrozonu.

"Hitne mere štednje su uslov koji je potreban da bismo povratili kredibilitet i dobili na izgubljenom vremenu. Vreme je da se dese velike promene koje su odgađane godinama", rekao je Papandreu.

"Mi danas ne bismo bili tu gde smo i ne bismo tražili od Grka tako veliku žrtvu da nije bilo pljačke", naveo je premijer, optužujući time prethodnu, konzervativnu vladu za sistemsku korupciju, koja je Grčku dovela na rub bankrota.

Bankari štrajkuju zbog smrti kolega

Atinjani odaju poštu stradalima u zgradi ''Marfin banke'' (Beta)

Iako za danas nisu najavljeni ulični protesti, zaposleni u bankama su stupili u jednodnevni štrajk, u znak protesta zbog pogibije troje kolega u jučerašnjim demonstracijama.

Generalni štrajk je organizovan zbog odluke vlade da dodatno smanji izdatke države, plate i penzije, kako bi dobila neophodan paket strane pomoći i isplatila dug od osam i po milijardi evra, koji dospeva 19. maja.

Iako je Grčka poznata po čestim protestima radnika, na ulicama Atine u poslednjih 20 godina nije bilo žrtava.

Međutim, tokom jučerašnjih nereda je poginulo troje bankara, koji su se ugušili u požaru u zgradi "Marfin banke", a povređeni su 41 policajac i 15 civila, dok je 70 osoba uhapšeno.

Grci za krizu krive političare.

"Njima nije žao nijednog čoveka, oni samo hoće da stvore klimu u kojoj će izgledati kao da je Grčka potpuno propala", smatra farmer Adam Karajanis.

"Premijer Papandreu rekao je kada je izabran prošle godina da para ima, ako ih ima, kako se ovo desilo", kaže penzioner Eftimios Mafrianis.

Evropski zvaničnici, međutim, nisu sigurni da će pomoć od 110 milijardi evra, koja je odobrena Grčkoj biti garant da se kriza neće preliti u ostale države članice Evropske unije.

Prema pisanju stranih medija, Grčka je na samoj ivici ponora, a ako se kriza dodatno produbi, sa sobom će definitivno povući i čitavu evrozonu, koja i sama stoji na klimavim nogama nakon globalne ekonomske krize.

Guverneri centralnih banaka zemalja evrozone pokušaće danas na sastanku u Lisabonu da pronađu način da spreče širenje grčke dužničke krize na druge zemlje evrozone.