Obeležavanje Dana slobode medija

Treći maj - Svetski dan slobode medija - obeležava se već 19 godina sa ciljem da se podigne svest o značaju slobode medija i podsete države da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja. Svetska kriza, politički ali i sve jači ekonomski pritisci - ključni su problemi domaćih medija.

Gromoglasana tišina na koju su pozvala oba udruženja novinara, naišla je na sporadičnu reakciju domaćih medija. Tišina i crni ekran trebalo je da u pet do dvanaest ukažu na loš položaj domaćih medija.

Mali napredak Srbije koja se našla na 78. mestu liste koju je objavio “Fridom haus”, i ocena da je Srbija zemlja sa "delimično slobodnom" štampom za profesionalce nije zadovoljavajuć.

Uprkos pritiscima država još uvek nije otkrila ko je naredio i ubio Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića. Ne zna se ni ko je ugrozio živote Dejana Anastasijevića i njegove porodice niti zašto nisu osuđeni oni koji prete Brankici Stanković.

Osim slobode govora u domaćim medijima sve je ugroženija i finansijska nezavisnot. Zbog ekonomske krize sve je više ugašenih medija i nezaposlenih novinara.

Ključni problem medija u Srbiji su pritisci, u najvećoj meri ekonomski, ali i politički ocenjuje predsednik NUNS-a Đorđe Vlajić.

"Ključni problemi su pre svega pritisci koji dolaze iz raznih sfera. Možemo se mi sporiti ili ne da li politika ima pravo da pritiska medije, ali oni to rade, suptilnije nego ranijih godina, ali mnoge redkacije su izložene pritisku da se okrenu i budu blagonaklone prema nekim političkim opcijama”, kaže Vlajić.

“Krupan kapital, sfera biznisa, oglašivači takođe, ozbiljno pritiskaju, ponekad i ucenjuju vrlo ozbiljno medijske kuće dovodeći u pitanje njihov opstanak", upozorava on.

Sa tom ocenom slaže se i glavni i odgovorni urednik lista "Politika" Dragan Bujošević.

"Ekonomska sfera je ta koja nas pritiska. Dakle, vi imate toliki i toliki tiraž da zarađujete toliko i toliko para, možete da imate toliko i toliko novinara i onda će vam se onaj deo ekipe sa kojim radite, koji brine o finansijama, skretati pažnju da povedete malo računa o jednom ili o drugom preduzetniku koji se oglašava u manjoj ili većoj količini", objašnjava Bujošević.

Đorđe Vlajić kaže da su u Srbiji najugroženiji lokalni mediji.

"Ja mislim da su lokalni mediji uvek nekako na ivici pažnje, a tamo su pritisci dramatično brutalniji i na medijske kuće i na novinare”, ocenjuje on.

“Da li je reč o lokalnim političarima koji znaju često onako bez ikakvih ograda da upravljaju medijima, pogotovo tamo gde imaju pod kontrolom ono što se zove lokalni javni servis, ali na svaki način nastoje, pa čak i time da uskraćuju prisustvo na koferencijama za štampu, informacijama, šta god", podseća predsednik NUNS-a.

Za bolju sliku medija u Srbiji, prema rečima Dragana Bujoševića neophodan je prvo dogovor novinarskih udruženja.

"Mene zanima da Vlada shvati da je donela jedna nakaradni Zakon o informisanju, mene to zanima, nek shvati kada god, ali nek shvati. Mene zanima to, ali me takođe zanima to da dva udruženja novinara sednu i napišu novi predlog zakona”, kaže Bujošević.

“Pa, kad je donet Zakon, pa zašto mi novinari nismo seli i napravili novu verziju zakona? Zašto nismo skupili koliko treba potpisa poslanika i dali taj zakon u proceduru? E, pa nije nam kriva država nego smo mi krivi za to", ocenjuje glavni i odgovorni urednik “Politike”.

Jedini pomak između dva obeležavanja Svetskog dana slobode medija Udruženje novinara Srbije vidi u dobijanju statusa profesije od javnog značaja - za koji su se novinari izborili.

"Za nama je godina u kojoj novinarima nisu pretili samo kriminalci, novobogataši i političari nego i sveštena lica”, navodi se u proglasu UNS-a.

Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović smatra da i sami mediji snose odgovornost za svoj loš položaj.

“Mi smo ti koji smo krivi što se često ponašamo kao političari, što neke parcijalne interese predstavljamo kao zakone profesije. Nama zameraju građani što se previše ponašamo u skladu sa našim političkim simpatijama, a premalo kao ljudi koji zapravo postoje zbog toga što javnost ima pravo da zna”, kaže ona.

“Prema tome da, ima greške i do nas, ima greške i u tome što ne negujemo dovoljno profesionalizam i što nismo dovoljno solidarni sa kolegama koji su ugroženi”, smatra ona.

Urednica u Informativnom programu Radio Pančeva Slavica Jovanović ovogodišnja je dobitnica nagrade UNS-a "Zora" za slobodu medija, jer, kako je navedeno,"već godinama vodi strpljivu, ali odlučnu bitku da se njena medijska kuća vrati profesionalnim i etičkim standardima.

Povodom Svetskog dana slobode medija, oglasio se i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić koji je ocenio da je potrebno do kraja otkloniti sve mehanizme implicitne cenzure i prostor za delovanje novinara i medija dovesti u sklad sa principima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

"Reporteri bez granica": 40 neprijatelja slobode štampe

Povodom Svetskog dana slobode štampe, nevladina organizacija "Reporteri bez granica" objavila je spisak 40 "najvećih neprijatelja slobode štampe", među kojima su najviši politički i verski zvaničnici, ali i terorističke i vojne organizacije.

Oni su "moćni, opasni, nasilni, iznad zakona", navodi se u saopštenju ove organizacije. Nabrojano je 17 šefova država, mnogo predsednika vlada, regularne vojske, kriminalne orgnizacije, prenose svetski mediji.

Između ostalih, pomenuti su predsednici Kine, Irana, Ruande i Tunisa - Hu Đintao, Mahmud Ahmadinežad, Pol Kagame i Zine Al Abidin Ben Ali, kao i predsednik Čečenije Ramzan Kadirov, ali i pobunjeničke Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK), baskijska organizacija ETA, kao i izraelske i palestinske oružane snage.

Vrhovni vođa talibana, mula Omar, nalazi se, takođe, na spisku neprijatelja slobode štampe, koji su sastavili Reporteri bez granica.

"Reporteri bez granica" u svom izveštaju idu od kontinenta do kontinenta označavajući one koji najviše utiču na slobodu štampe.

Kad je reč o Latinskoj Americi, ova organizacija ističe da je izvor nasilja već poznati "kvartet": narkodileri, kubanska diktarura, FARK i paravojne grupe.

U Africi stanje je skoro nepromenjeno, mada su neki "neprijatelji slobode štampe sišli sa scene, a drugi se pojavili".

Šef somalijske obaveštajne službe Mohamed Varsame Darviš, odgovoran za nasilne racije i proizvoljna hapšenja, smenjen decembra 2008. godine.

U Nigeriji služba državne bezbednosti ŠS izgubila je vlast.

Novo lice u Africi koje predstavlja pretnju slobodi štampe je predsednik Jemena, Al Abdalah Sleh, smatraju "Reporteri bez granica".

Filipinske "privatne milicije" našle su se ove godine na listi neprijatelja slobode štampe koju su sačinli "Reporeti bez granica" zbog ubistva 50 osoba 23. novembra prošle godine u provinciji Magindanao, među kojima je bilo 30 novinara.