Sarajevo: Dva skupa bez incidenata

Porodice i rođaci ubijenih vojnika okupili su se na mestu tog događaja, svega 40-ak minuta nakon što su se na istom mestu našli nekadašnji borci iz bošnjačkih "Zelenih beretki" i njihovi simpatizeri. Ratni predsednik predsedništva BiH Ejup Ganić dočekao je "punoletstvo" događaja iz Dobrovoljačke u Engleskoj, gde je zadržan na osnovu srpske poternice, koja je za njim raspisana upravo zbog tog zločina.

Prvi put posle 18 godina, rodbina i prijatelji vojnika poginulih u Dobrovoljačkoj ulici položili su cveće i zapalili sveće na mestu gde su 3. maja 1992. godine pripadnici bošnjačkih paravojnih formacija napali kolonu JNA u povlačenju, uprkos dogovorenom primirju. Oni su od nadležnih zatražili pravdu za žrtve.

Majka vojnika Zdravka Tomovića, koji je imao 18 godina kad je ubijen u Dobrovoljačkoj, zatražila je pravdu za žrtve tog zločina.

“Ubili su našu decu, a ne odgovaraju za to. Tražimo pravdu za zločin koji je učinjen nad vojnicima koji su mirno napuštali Sarajevo... Moj sin je bio dobar mladić, koji nikom ne bi nažao učinio, a ubijen je mučki. Za to su krivi i Ganić i ostali koji bi trebalo da odgovaraju, kao što odgovaraju i Srbi“, poručila je Bogdana Tomović.

Sestra ubijenog regruta, Jelena Tomović, izjavila je novinarima da napad u Dobrovoljačkoj “nije bio politika, već zločin“, a da je njen brat stradao u kamionu u kojem su bili i muslimani i Srbi i Hrvati.

“Od tada je prošao još jedan ceo Zdravkov život, a niko nije odgovarao“, primetila je ona.

Rođaci ubijenih u Dobrovoljačkoj, nisu uspeli iz prve da se probiju do te ulice, jer je kolonu autobusa Kantonalna policija zaustavila na pola puta, kako bi sprečila eventualne incidente.

Naime, u isto vreme se na poziv udruženja “Zelene beretke” u Dobrovoljačkoj ulici okupilo nekoliko stotina Sarajlija, kako bi odali “počast braniocima grada”.

"Zelene beretke" bile su paravojna formacija koja je učestvovala u napadu na vojnike u Dobrovoljačkoj.

Istovremeno, udruženje ''Zelene beretke'' odalo je poèast braniocima Sarajeva (Beta)

Skupu “Zelenih beretki” prisustvovao je i načelnik sarajevske opštine Stari grad Ibrahim Hadžibajrić.

“Stvari su se malo previše ispolitizirale. Neki bi voleli da ne daj bože do nečega dođe, ali u svakom slučaju neće. Mi ćemo na dostojanstven način obeležiti naše žrtve koje su pale u Armiji BiH tokom agresije na BiH”, poručio je on.

Pomen poginulim vojnicima JNA iniciran je u Republici Srpskoj. Gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen zatražio je da se okupljanje zabrani, dok je hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio da se radi o "pokušaju provokacije iz Republike Srpske".

Problem je u politizaciji prošlosti, ocenio je za B92 direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

“S obe strane pomalo ima manipulacije, s jedne strane se tvrdi da se u odbrambenom ratu ne može počiniti zločin, a s druge strane se to ipak politizuje i samo obeležavanje rade oni koji zapravo nisu ta strana koja bi trebalo to da uradi”, ocenjuje Popov.

“Ako je neko trebalo da obeležava to to je trebalo da budu porodice vojnika koji su tamo poginuli, a oni su uglavnom iz Srbije”, podseća on.

Za zločin u Dobrovoljačkoj, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine optužilo je bivše članove ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića i Stjepana Kljujića i još 17 osoba i za njima raspisalo poternice.

Na osnovu te poternice, Ejup Ganić je zadržan u Engleskoj pre dva meseca, a sud u Vestminsteru će 6. jula odlučivati o zahtevima o izručenje koje su podnele i Srbija i BiH.

Pet godina nakon što je prosledilo podatke bosanskim kolegama, Specijalno tužilaštvo za ratne zločine je u decembru 2008. proširilo istragu i optužilo ukupno 19 osoba, zbog ubistva najmanje 18 ljudi.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je otvorne pitanja Srbije i BiH, poput procesuiranja optuženih za ovaj zločin, najbolje rešavati dijalogom.

“Želimo da uspostavimo dobre odnose s Bosnom bez obzira na ova otvorena pitanja i da probleme kao što su slučajevi i ‘Tuzlanska kolona’, odnosno Jurišić, i ‘Dobrovoljacka’, odnosno Ejup Ganić, najbolje rešimo dijalogom”, kaže Vekarić.

“To je već uspostavljeno na nivou ministarstava pravde, a mislim da je sada vreme da pravosuđa stupe na scenu i kroz te sporazume o zajedničkim istražnim timovima i ustupanju dokaza zatvore otvorena pitanja i pomognu političarima da relaksiraju situaciju u regionu”, smatra on.

Šta se 1992. dogodilo u Dobrovoljačkoj

Napad na kolonu pripadnika JNA koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti izvršili su na prevaru, kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji, pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke i "Patriotska liga".

Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među njima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto i u zarobljeništvu i zlostavljano.

Za zločin u Dobbrovoljačkoj još niko nije odgovarao.

Dobrovoljaèka ulica posle napada na pripadnike JNA (Tanjug)

Specijalno tužilaštvo Srbije za ratne zločine je predmet “Dobrovoljačka“ prosledilo Tužilaštvu BiH, koje je 2003. pokrenulo istragu, ali nije nikada podiglo nijednu optužnicu.

Krajem 2008, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu proširilo je istragu, a 29. decembra prošle godine raspisalo međunarodne poternice za 19 osoba iz BiH.

Te osobe su optužene da su 2. i 3. maja 1992. u Sarajevu počinile krivična dela ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, te na taj način ubili najmanje 18 osoba.

Mada do danas nisu saopštena imena svih osumnjičenih, zna se da su na "crvenim poternicama" Interpola bivši članovi ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, general Armije BiH Jovan Divjak, kao i vođe paravojnih formacija.

Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a desetak dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300 000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o ekstradiciji.