Odobreno 110 milijardi evra Grčkoj

Predsedavajući Evrogrupe Žan-Klod Junker, rekao je da, pre nego što Grčka, zahvaćena dužničkom krizom koja je ugrozila evrozonu, dobije prve fondove, plan treba da odobre parlamenti još nekoliko zemalja. On je, međutim, rekao i da će Grčka prvi deo pomoći dobiti pre 19. maja, kako bi mogla da isplati zajam od 8,5 milijardi evra, čiji rok tada ističe.

Ministarka finansija Španije Elena Solgado rekla je da Grčka predstavlja "poseban slučaj", jer je priznala nepravilnosti u budžetskim statistikama tokom poslednjih godina.

"Slučaj Grčke je veoma poseban, imajući u vidu šta se sve dogadjalo u Grčkoj, statistiku, dugogodišnji deficit, ona se ne može porediti s drugim zemljama", rekla je Solgado.

Evropska centralna banka pozdravila je plan štednje koji su najavile grčke vlasti, apelujući na Atinu da "bude spremna da preduzme dodatne mere" radi dostizanja cilja i smanjenja budžetskog deficita.

Izvršni direktor MMF-a Dominik Stros-Kan izjavio je da bi Fond "ove nedelje" trebalo da odobri zajam Grčkoj od 30 milijardi evra, kao i da bi zajam trebalo da bude isplaćen pre 19. maja".

Junker je naveo da će članice evrozone priložiti paketu pomoći 80 milijardi evra, od čega će 30 milijardi biti dostupno do kraja ove godine.

Kako bi dobila paket pomoći, Grčka je morala da pristane na ekstremne mere štednje, medju kojima je i smanjenje budžetskog deficita za 30 milijardi evra za tri godine.

"Grčka vlada mora i da do 2014. godine postigne da se budžetski deficit smanji na ispod tri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa više od 13 odsto koliko je iznosio lane", izjavio je posle jutrošnjeg zasedanja vlade grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.

Prema dogovoru sa EU i MMF-om, Grčka će u 2010. smanjiti budžetski deficit na 8,1 odsto BDP-a, sledeće godine na 7,6 odsto, dok je u 2012. godini planiran deficit u visini 6,5 odsto BDP-a, preneo je Rojters.

Očekuje se da će javni dug do 2013. godine rasti do 150 odsto, a od 2014. početi da opada.

Papandreu: Potrebno veliko žrtvovanje

Premijer Grèke Jorgos Papandreu (arhiva)

Grčki premijer Jorgos Papandreu pozvao je svoje sugrađane na "veliku žrtvu", kako bi se izbegla katastrofa u zemlji. On je na vanrednom sastanku Vlade najavio plan oštre štednje do 2012. godine, kao deo dogovorenog zajma od oko 120 milijardi evra.

Premijer kaže da bez dodatnih mera štednje i finansijske pomoći Grčka ne bi mogla da izbegne bankrot i najavljuje mere oštre štednje koje će u periodu od tri godine omogućiti uštedu oko 30 milijardi evra.

Papandreu je već nagovestio da će se te mere odnositi na plate i penzije državnih službenika, koji već sad mogu da računaju na ukidanje 13 i 14 plate.

Grčka vlada, takođe, namerava da poveća potrošačke poreze i da preduzme duboke mere štednje u budžetima za odbranu i zdravstvo.

"Svestan sam da će sa današnjom odlukom, naši građani biti primorani da podnesu veliku žrtvu. Ali, alternativa bi bila katastrofa", kaže on.

Sindikati kritikuju mere štednje i najavljuju borbu

Dva vodeća sindikata u Grčkoj kritikovala su nove mere štednje koje je najavila grčka vlada kao uslov za dobijanje međunarodne pomoći i pozvala na jačanje socijalne borbe.

"To su najnepravednije i najoštrije mere u novijoj istoriji Grčke. One će pojačati recesiju i uvesti ekonomiju u stanje duboke kome", rekao je Janis Panagopulos, predsednik sindikats koji okuplja radnike u privatnom sektoru (GSEE) koji ima oko milion članova.

Adedi, sindikalna centrala radnika u javnom sektoru Grčke, koji ima oko pola miliona članova, pozvala je na suprostavljanje vladinim merama i nazvala ih "antisocijalnim".

"Nastavićemo i pojačaćemo naše proteste", najavio je generalni sekretar tog sindikata, Ilijas Ilipopulos.

Dve sindikalne centrale najavile su za sredu treći generalni štrajk u poslednja tri meseca.