Dačić: Srbija da brine o radnicima

"Radnici treba da se izbore za svoja prava. Oni koji su kupili fabrike nisu robovlasnici, nego vlasnici dela kapitala", rekao je Dačić pošto je na Trgu Slavija položio venac pred spomenik Dimitriju Tucoviću, vođi socijalističkog pokreta u Srbiji početkom 20. veka.

Dačić je ocenio da su "neki prelazak Srbije iz jednog sistema u drugi 2000. godine shvatili ne kao prelazak u moderni kaptilizam, već u prvobinu akumulaciju kapitala".

"Ako predsednik SAD Barak Obama govori o reformi zdravstvenog sistema i o većoj dostupnosti obrazovanja svim kategorijama stanovništva, onda ne vidim razlog da se i kod nas o tome ne govori javno i veoma otvoreno", kazao je Dačić.

"Smatram da Srbija ne može da bude prava država ukoliko ne bude država socijalne pravde što uostalom piše u srpskom Ustavu", rekao je Dačić na prvomajskom uranku u Nastavnom centru MUP-a na Makišu.

On je istakao da to podrazumeva da u Srbiji mora da postoji sistem jednakih šansi za sve - da svako dete mora da ima istu šansu da uspe u životu, bilo da dolazi iz siromašne ili bogate porodice.

"Srbija ne sme da se odrekne socijaldemokratske tradicije i borbe za radnička prava", istakao je Dačić.

Dačić je naveo i da je rukovodstvo MUP-a sa predstavnicima reprezentativnih sindikata započelo pregovore o izmenama i dopunama kolektivnog ugovor čime će biti rešeno niz nasleđenih problema.

On je naveo da je cilj tih izmena da se za zaposlene u policiji obezbede isti uslovi kao što imaju i ostali radnici u drugim državnim organima.

Dačić je odao priznanje svim policjacima koji su sa zastarelom opremom i malim platama postigli dobre rezulatete u borbi protiv svih vidova organizovanog kriminala i očuvanju javnog reda i mira.

"Policija ne traži poseban status već da ima status kakav ima u svim državama na svetu kao i da ima isti status kao i u drugim državnim organima u Srbiji", rekao je on.

Predstavnici dva reprezentativna policijska sindikata su izrazila zadovoljstvo što su započeti pregovori o poboljšanju materijalnog i socijalnog položaja.

Sa sindikalinim kolegama složili su se i predstavnici dva policijska sindikata koji nisu reprezentativni podsetivši da među njihove zahteve spada i plaćenja prekovremenog i noćnog rada. Zajedno sa Dačićem, venac je, na spomenik Dimitriju Tucoviću, položio i predsednik Gradskog odbora SPS Aleksandar Antić koji je 1. maj čestitao "svima koji žive od svog rada".

"Uveren sam da je pred nama vreme u kojem ćemo sačuvati postojeća i otvoriti nova radna mesta. Niko ne može živeti bolje ako nema rada i novih radnih mesta", rekao je Antić.

Dačića i Antića na Trgu Slavija uz aplauz je dočekalo oko 200 pristalica SPS sa stranačkim obeležjima - crvenim zastavama i crvenim majicama.

Đukić Dejanović: Strpljenje za zapošljavanje

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da je za zapošljavanje radnika u uslovima ekonomske krize potrebno malo strpljenja, jer smo na dobrom putu.

"Ljudi treba da žive od svog rada, ali obzirom na tešku ekonomsku krizu nama zaista treba malo strpljenja. Radnici su dosta izdržali, dosta su izdržali i sindikati i treba da budemo realni, jer sigurno je da smo na dobrom putu", rekla je Dejanović u Šumaricama u Kragujevcu, na prvomajskom uranku koji organizuje kragujevački odbor SPS.

Ona je ocenila "da posebno specifičnu težinu pitanje zapošljavanja radnika ima u Kragujevcu, gradu samouprave, gde Fiat zajedno sa državom Srbijom planira zaposljavanje u skladu sa mogućnostima".

Predsednik kragujevačkih socijalista Obren Ćetković izjavio je da podržava današnji miting metalaca Srbije u Kragujevcu, jer kako ocenjuje, prava neposrednih radnika i dalje su ugrožena.

"Neophodno je oživljavanje metalske industrije i pozdravljam napore kompanije Fiat automobili Srbija da u Kragujevcu proizvodi 200.000 automobila godišnje", rekao je Ćetković.

Socijalistička partija Srbije u Kragujevcu obeležavanje Međunarodnog praznika rada počela je posluženjem kačamaka i kuvane rakije, posle čega je usledio bogat kultuno-umetnički program.

U kulturno-umetničkom programu učestvovalo je oko 120 izvođača, odnosno folklorni ansambli, izvorne grupe, vokalni itnerpretatori, instrumentalisti, glumci i pesnici.