Diskriminacija privatnih fakulteta?

Ovih dana veliku pažnju izazvale su najave da bi moglo da dođe do promene zakona prema kojoj bi samo državni fakulteti imali pravo da školuju zaposlene u zdravstvu, pravosuđu i prosveti. Privatni fakulteti upozoravaju da bi to bila diskriminacija kakvu ne poznaje savremeni svet, dok državni fakulteti veruju da je to način da se zaštiti kvalitet nastave.

Da li će sudije, lekari ili učitelji ubuduće moći da budu da samo oni koji su završili državne škole, pita se ovih dana akademska javnost u Srbiji.

Vesna Rakić-Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta univerziteta “Union”, koji je u privatnom vlasništvu, ističu da bi to bilo kršenje ustava koji ne pravi razliku među fakultetima na osnovu vlasništva.

“Ako sledite takav rezon da samo državni univerzitet može da da relevantno obrazovanje onda ćete za pet godina doći do zaključka da visoko obrazovanje ne može dati ništa što ne potiče od države”, kaže ona.

Prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, Milan Škulić, međutim, smatra da bi to bio dobar način da se visoko obrazovanje zaštiti od prevelike komercijalizacije.

“Zaista je došlo do preterane ekspanizije privatnih fakulteta, osnivaju se na prečac. Dolazi i do inflacije diploma i zvanja, a kada je reč o tim važnim oblastima opasno je i za državu da se njima bave oni koji nisu dovoljno kvalitetno školovani”, smatra Škulić.

Vesna Rakić-Vodinelić podseća da je odluka da li će neko biti sudija ili tužilac na državi, bez obzira da li kandidat dolazi sa privatnog ili državnog fakulteta.

“Da li će se neko kvalifikovati da bude tužilac ili sudija zavisi od prvosudnog ispita, koji izvodi država i polaže se u Ministarstvu pravde. Da li će neko postati sudija zavisi od države”

Nema nikakvih garanicija da su državni fakulteti dobri samo zato što su u državni, ističe Vodinelićeva i ocenjuje da su neki najbolji svetski fakulteti u privatnom vlasništvu.

Za Milana Škulića Harvard, koji je privatni fakultet, je broj jedan u svetu. Međutim, on upozorava da je jedan privatni fakultet u Novom Sadu samo u poslednje tri godine odškolovao 200 doktora nauka.

“Kod nas se privatni fakulteti finansiraju od školarine, a kada neko zavisi od školarine teško može da bude potpuno realan u oceni znanja tih studenata jer automatski ako bi povisio kriterijum rizikuje da studneti napuste taj fakultet”, ocenjuje Škulić.

I dok traje rasprava među fakultetima, u Ministarstvu prosvete, koje je nadležno da predloži izmene zakona o visokom obrazovanju, ne žele da govore o ovoj temi. Kao razlog navode činjenicu da je još uvek u toku javna rasprava, nakon koje će tek biti poznat konačan predlog izmena zakona.