Pomoć Grčkoj i dalje neizvesna

Paket pomoći od 45 milijardi koji zajednički treba da obezbede evrozona i Međunarodni monetarni fond trebalo bi da olakša Atini isplatu duga za ovu godinu. Ipak, primenu ovih mera komplikuje Nemačka, plašeći se posledica koje to može ostaviti na njenu finansijsku situaciju.

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu očekuje da će MMF odobriti svoj deo zajma od 15 milijardi evra u prvih deset dana maja. On je dodao da bi ukoliko neki evropski parlamenti odlože odobravanje svog dela pomoći, zajam MMF-a mogao da posluži kao most za finansiranje iz drugih izvora.

"Pregovori dobro napreduju, nadamo se da će se oni uskoro završiti sa trogodišnjim okvirom ekonomske politike i finansijskim uslovima. Grčka će tako moći da nastavi slobodno da pozajmljuje, a ja sam siguran da će tako i biti i da će moći da ispunjava zahteve", kaže on.

Primenu paketa pomoći Grčkoj komplikuje Nemačka koja smatra da bi to bio preveliki teret za njenu ekonomiju.

Iako bi nemački parlament trebalo da donese odluku o učešću zajmu, kancelarka Angela Merkel odbila je da razmatra pitanje grčkog zajma pre 9. maja za kada su zakazani izbori u pokrajini Severna Rajna- Vestfalija gde uživa najveću popularnost.

"Rekla sam veoma jasno, Nemačka će pomoći ako zahtevi budu ispunjeni. Biće potrebno nekoliko dana, jer je neophodno pregovarati smireno, diskretno i odlučno jer jedino ukoliko je program održiv imaćemo šansu da obezbedimo trajnu stabilnost evra. Nemačka oseća ogromnu obavezu prema održavanju evropske valute i mi ćemo doprineti koliko možemo, ali sve to neće uspeti ukoliko Grčka ne da svoj doprinos", rekla je Merkelova.

Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije, nemački šef diplomatije Gvido Vestervele ponovio je ovo stanovište.

"Jasno je da mi moramo definisati rokove. Ali, prvo, MMF i Evropska centralna banka moraju da dogovore detalje pomoći i daljih mera štednje sa Grčkom”, rekao je on.

Tržišta obveznicama strahuju da bi Grčka mogla, ukoliko bi dobila traženu pomoć, jednog dana prosto da kaže da ne može da je vraća ili da pribegne restruktuiranju duga.

Ta vrsta kolapsa ne bi bila jedinstvena, jer se nešto slično već desilo u Argentini 2001. i Rusiji 1998. Analitičari, takodje, strahuju, da bi dužnička kriza mogla da se proširi i na druge problematične zemlje evrozone, kao što su Portugal, Španija i Irska.