Polemike o Zakonu o zanatstvu

Jedan od predloga, na koji se članovi privredne komore žale, jeste to što će primenom novog zakona licenciranje zanatlija biti obavezno, a to kako kažu, na mala vrata uvodi obavezno članstvo u zanatskim komorama, koje će zanatlije dodatno koštati.

Dugmetar, časovničar, tesar, krznar, pekar, sodar, samo su neki od oko osamdeset zanatskih poslova koji imaju majstore u Srbiji. Predlogom novih zakonskih rešenja država predviđa, pored srednje škole, polaganje i dodatnog ispita pred državnom komisijom. Predlaže se i da budući ikonopisac ili pletilja plate to polaganje. Ko ne plati ili ne položi neće zvanično biti grnčar ili moler, neće biti zanatlija.

“Preduzetnicima u ovom momentu ne treba nikakav novi namet. S obzirom da u ovom momentu preduzetnici udruženi u komore ostvaruju svoja prava bez nadoknade, a ovde imamo oko 19 stavki koje bi morale da se plate. S obzirom da u tom nacrtu stoji da je to samoodrživa organizacija. A čim je nešto samoodrživo to nekoga i košta”, rekao je Svetozar Babić, sekretar zajednice preduzetnika Privredne komere Srbije.

“Zanatlije neće biti opterećene većim nametima. Ja mislim da to komora nije dobro razumela, članarine su dobrovoljne, nisu obavezne. Finansiraćemo se iz budžeta u startu, a kasnije dobrovoljnom članarinom i donacijama”, kaže Aleksandar Andrejević, zanalija, jedan od pisaca teksta zakona o zanatstvu.

Tačno je, ne predviđa se članarina, ali se uvodi obavezno licenciranje, a to košta i plaćaće se. Sporno pitanje je i šta u petočlanoj komisiji pred kojom se, predlogom zakona polaže majstorski ispit, rade predstavnici ministarstva. Mogu li oni zaista proceniti znanje budućeg kazandžije ili voskara. Zanatlije kažu da jesu za bolje obrazovanje, ali ne i za dodatna plaćanja. Više bi im koristili povoljni državni krediti.

“Nisam za bilo kakve namete. Da sad ja nešto učestvujem u tome, za sada nisam, što se tiče finansija”, kaže Zoran Blagojević, limar.

“Da se opstane ne može, još samo to treba i onda smo gotovi”, reči su staklara Tomislava Stoiljkovića.

Predlagači zakona kažu da više neće biti priučenih tesara, sodara, sapundžija, jorgandžija... Sve će zanatlije država prvo da propita i da im da potvrdu da znaju da prave, na primer, bombone ili grnčariju.

U Privrednoj komori kažu da je predlog zakona pravljenje paralelnog komorskog sistema.

“Sva predviđena ovlašćenja za zanatske komore da prenesu kao ovlašćenja Privredne komore, gde bismo na osnovu toga izdavali ovlašnja i majstorska pisma, a da to ne bude trošak ni novi namet niti novi porez na zanatlije i preduzetnike”, kaže Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

Sugestije i primedbe na ovaj zakon zanatlije i preduzetnici moći će da iznesu na javnoj raspravi krajem maja. Predviđeno je da konačni tekst Zakona o zanatstvu pred Vladom bude u avgustu.