Tadić, Gul i Silajdžić u Istanbulu

Tadić, Gul i Silajdžić su se saglasili danas u Istanbulu da regionalna politika ubuduće treba da se zasniva na osiguranju bezbednosti, stalnom političkom dijalogu i očuvanju multietničkih, multikulturalnih i multiverskih osobenosti regiona. To je istaknuto u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na istanbulskom samitu, koji posmatrači ocenjuju kao istorijski

Na trilateralnom sastanku istaknut je "hrabar i vizionarski pristup" predsednika Srbije Borisa Tadića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića i njihova "odlučnost da se prevazidju istorijske razlike i izgradi zajednička budućnost " zasnovana na toleranciji i razumevanju.

Članovi Predsedništva BiH - Silajdžić, Nebojša Radmanović i Željko Komšić - uskoro će posetiti Beograd, navedeno je u Deklaraciji.

Predsednik Tadić i turski premijer Redžep Tajip Erdogan posetiće Srebrenicu na 15. godišnjicu od zločina.

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je iz Istanbula da je zajednički interes sve tri zemlje članstvo u EU i izrazio uverenje da samit predstavlja novi početak.

Ukazujući na to da je u zajedničkoj prošlosti bilo uspona i padova, Tadić je rekao da veruje u novi početak u kojem se iznova sagledavaju zajednički interesi, preneli su mediji.

Jedan od tih interesa je i da se zajedno nađemo u Evropskoj uniji, a međusobna podrška na putu priključenja Uniji predstavlja iskaz zajedničke vizije kojoj smo privreženi, rekao je predsednik Srbije.

Tadić je, takođe, naglasio da Srbija podržava sve legitimne odluke koje donose institucije vlasti Bosne i Hercegiovine.

Prvi čovek Turske Abdulah Gul poručio je da su trilateralni sastanci i prijateljski odnos tri zemlje važni za budućnost, mir, prosperitet i zajedničku evropsku viziju Balkana.

„Isto tako nam je drago da vidimo da su i odnosi između BiH i Srbije sve bolji pogotovo u poslednjih 6 meseci. Ministri spoljnih poslova tri zemlje su na zajedničkim susretima uložili veliki napor kako bi doprineli boljim odnosima u regionu. Takođe imenovanje ambasadora BiH u Beogradu je takođe jedan veoma važan korak napred. Hteo bih da čestitam predsedniku Tadiću na usvajanju rezolucije o zločinu u Srebrenici u skupštini Srbije“, rekao je Gul.

Uoči susreta, prvog na ovom nivou od izbijanja rata u BiH početkom 90-ih, Tadić je za katarsku televiziju Al Džazira ponovio je da se Srbija zalaže za mirna, kompromisna i održiva rešenja, za fleksibilnost a ne rigidnost, da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, te da neće dozvoliti da Kosovo postane članica UN.

Na sastanku u Istambulu pored trojice predsednika, učestvovali su i ministri spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, Vuk Jeremić i Sven Alkalaj. Šef turske diplomatije je pre nekoliko dana boravio u Beogradu gde je zajedno sa šefom diplomatije Španije koja predsedava EU i ministrom Jeremićem razmatra mogućnosti prihvatljivog modaliteta učešća Kosova na regionalnim skupovima, kako predstojeći skup u Sarajevu 2. juna ne bi doživeo neuspeh kakav je bio prilikom regionalnog skupa na Brdu kod Kranja.

Turski mediji navode da je samit u Istambulu rezultat višemesečnih napora Ankare da se obezbedi stabilnost u regionu, posebno u Bosni. Turska je proteklih dana intenzivno lobirala i za prijem BiH u Akcioni plan NATO, što su u četvrtak uveče i odobrili ministri zemalja Alijanse.

Iz Kabineta predsednika Srbije je saopšteno da je cilj sastanka tri predsednika ulaganje napora da se učvrste mir i stabilnost u regionu. Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu je ranije izjavio u Briselu da današnji sastanak u Istanbulu predstavlja nastavak napora za obezbeđivanje mira i stabilnosti u regionu.

Podsetimo, Davutoglu je pre toga boravio u Beogradu zajedno sa ministrom spoljnih poslova Španije, koja trenutno predsedava EU, Migelom Anhelom Moratinosom, u nastojanju da se sa Srbijom razmotri mogućnost za sve prihvatljivog modaliteta učešća Kosova na regionalnim skupovima.

Posle neuspeha regionalne konferencije na Brdu kod Kranja, međunarodni zvaničnici su pokrenuli niz inicijativa sa ciljem da se ubuduće osigura učešće Srbije na takvim skupovima, počev od predstojeće ministarske konferencije pod pokroviteljstvom EU, 2. juna u Sarajevu.

Martovska konferencija u Sloveniji, koju su mnogi nazvali "krnjom", završena je pre roka i ne ispunivši očekivanja organizatora, pre svega zbog odbijanja predsednika Srbije Borisa Tadića da na njoj učestvuje ukoliko Kosovo ima tretman nezavisne države i nije zastupljeno u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Saglasnost o tome da se na konferenciji u Sarajevu mora obezbediti učešće Srbije apsolutna je i sa njom se slažu i države članice EU kao što je Švedska, koja je priznala jednostranu nezavisnost Kosova, ali i države regiona koje imaju bliske odnose sa prištinskim vlastima kao što je Albanija, čiji je šef diplomatije Iljir Meta izjavio da je učešće Srbije važno za čitav region.

U cilju pronalaženja rešenja koje bi zadovoljilo sve, najistaknutija je inicijativa koju su preduzele Španija, kao organizator i predsedavajuća EU, i Turska, koja jeste priznala Kosovo, ali u poslednje vreme ima veoma bliske odnose sa Beogradom i igra vrlo konstruktivnu ulogu u regionu.

Lihtova: Samit kao korak napred

Turska je oduvek Balkanu pridavala veliki značaj ali je poslednjih šest meseci diplomatski izuzetno aktivna, jer je od oktobra do danas bilo čak pet susreta trilaterale - ministara spoljnih poslova Srbije, Turske i BiH.

Skup u Istambulu je otišao korak dalje sa obzirom da se održava na najvišem nivou, kaže za B92 predsednica spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Sonja Liht.

"Veliki napori Turske usmereni su na pozitivan razvoj u odnosima Bosne odnosno vlasti u Sarajevu sa susedima. pre svega Srbijom što treba da vodi ka trajnoj stabilnosti Balkana", kaže Lihtova.