Odbačena prijava protiv Ćosića

Pre godinu dana Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava Višem tužilaštvu u Beogradu su podneli krivičnu prijavu protiv književnika Dobriće Ćosića za izazivanje rasne i verske netrpeljivosti. Prijava je podneta zbog ocene da je Ćosić u svom delu "Vreme zmija - Piščevi zapisi 1999-2000” Albance, ali i druge narode bivše Jugoslavije opisivao na diskriminišući način.

U međuvremenu, za B92 je u Višem tužilaštvu potvrđeno da je krivična prijava protiv Dobrice Ćosića odbačena još krajem prošle godine, pošto je ocenjeno da pisac nije počinio krivično delo za koje ga terete nevladine organizacije.

Podnosioci krivične prijave nisu ni očekivali da će Ćosić biti procesuiran zbog diskriminatorskog odnosa prema drugim narodima.

Prema rečima direktorke Helsinškog odbora Sonje Biserko prijava je podneta da bi se u javnosti pokrenuo ozbiljan razgovor o Ćosićevom delovanju u događajima koji su doprineli raspadu Jugoslavije i ratovima na njenim prostorima.

“Inicijativa je imala pre svega za cilj da se ponovo skrene pažnja ne samo na njegovu konkretnu rečenicu u kojoj Albance kvalifikuje kao talog Evrope, već da u aktuelnim okolnostima, kada se Srbija sa mukom okreće Evropi, ukaže na odgovornost onih koji su obezglavili Srbiju i doveli je u ćorsokak politikom koja je završila u zločinu”, kaže Biserko.

“Rečenica zbog koje smo ga tužili samo je jedna u nizu. Njegovo delo obiluje takvim kvalifikacijama, ne samo o Albancima, već o svim jugoslovenskim narodima. Iz takvog pogleda na Jugoslaviju i njene narode iznedrio se zločin, odnosno politika koja je završila u zločinu”, ocenjuje ona.

Kako je za B92 potvrđeno u Tužilaštvu, prijava protiv Ćosića je odbačena još decembra 2009. godine.

Još tada je, prema rečima portparola Višeg tužilaštva Tome Zorića, utvrđeno da Ćosićevi navodi u knjizi predstavljaju lično viđenje i izražavanje pisca o određenim istorijskim događajima.

Podnosioci krivične prijave o tome nisu obavešteni, jer, prema rečima Zorića, oni u tom procesu nisu oštećena strana.

“Tadašnje Okružno javno tužilaštvo u Beogradu procenilo je da se u radnjama prijavljenog ne stiču obeležja krivičnog dela izazivanje rasne, verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti”, kaže Zorić.

“Stav tužilaštva je da zapis predstavlja lično viđenje i izražavanje pisca o određenim istorijskim događajima, te se taj citat ne može izvlačiti iz konteksta zapisa cele knjige zbog čega je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo krivičnu prijavu”, objašnjava on.

Inače sam Ćosić se, po podnošenju krivične prijave protiv njega, pre oko godinu dana oglasio saopštenjem u kojem je naveo da “svoja dela ne namerava da brani na sudu. “Čitaoci su jedine sudije i advokati mojih knjiga”, rekao je tada Ćosić.

Pola godine kasnije sličan stav zauzelo je i srpsko tužilaštvo.