Devojka bez imena i datuma rođenja

U Srbiji živi oko 1000 pravno nevidljivih lica koja nemaju nikakvu dokumentaciju, a samim tim ni pravo na zdravstvenu zaštitu, zaposlenje, socijalnu pomoć. Ona nema ime ni matični broj, nigde nije prijavljena, nema ličnu kartu, državljanstvo, nijedan dokument koji bi mogao da je identifikuje i utvrdi njene godine. Romske je nacionalnosti.

Ostala je u drugom stanju i ne želi da zadrži dete.

"Ja imam 17 godina, trudna sam, želim da uradim abortus da moji ne znaju, ali ne mogu, nemam dokumenta“, rekla je za B92 ova mlada trudnica.

Stopa abortusa kod adolescenata u Srbiji iznosi oko dva odsto, odnosno 20 abortusa na 1.000 devojaka, podaci su Republičkog centra za planiranje porodice.

Odgovarajući propis o prekidu trudnoće kaže da žena sa 16 godina može samostalno da odlučuje o rađanju. U Centru za integraciju mladih kažu da ni preko majke nisu uspeli da regulišu dokumentaciju devojčice, pošto ni ona nema nijedan dokument.

"Ono što jeste problem je da mi imamo još pet nedelja da bi se trudnoća prekinula na vreme i bez ikakvih zdravstvenih rizika. Mi smo ostvarili komunikaciju i sa Ministarstvom rada i socijalne politike i sa republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i sa nadležnim centrima sa socijalni rad i zapravo u ovoj situaciji smo mi suočeni sa maloletnicom koja ne može da ostvari svoje pravo sa 16 godina na legalni prekid trudnoće“, kaže Milica Đorđević iz Centra za integraciju mladih.

U članu 7 Konvencije o pravima dece piše da dete ima pravo na ime od rođenja, na sticanje državljanstva i, ukoliko je moguće, pravo da zna svoje roditelje i da ga čuvaju roditelji. Istovremeno država ima obavezu da štiti i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta.

Tamara Lukšić Orlandić, zamenica ombudsmana, kaže da država mora da se potrudi i nađe rešenje.

"Prvo da svi ti ljudi, pogotovo deca koja zbog toga ne idu u školu i van sistema su, da dobiju dokumenta i novi zakon o matičnim knjigama predviđa neku vrstu naknadnog upisa, to možda jeste duži postupak. Ali u njega se mora ući“, zaključila je Lukšič-Orlandićeva.

Ona je dodala da “je to važno zbog toga što smo rekli da su oni mimo sistema, oni su potencijalne žrtve za trgovinu ljudima, za prostituciju, trgovinu organima. Kad vi ne postojite, nemate matični broj, vi ste izloženi svemu i svačemu“.

"Mogu da ti kažem kako se osećam mnogo loše, ne postojim“, kazala je maloletna Romkinja.

Centar za integraciju mladih na evidenciji ima 555 maloletnika od kojih preko 50 odsto ima problem sa dokumentacijom. 20 odsto od njih su pravno nevidljiva lica čiji ni roditelji nemaju sređenu dokumentaciju.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava će pokušati da reši slučaj trudne Romkinje, rekao je sekretar u tom ministarstvu Marko Karadžić.

Gostujući u vestima B 92, Karadžić je naveo da je mogući pravac rešavanja problema da se devojčici odrede privremeni staratelji, koji bi dali saglasnost za prekid trudnoće.

Ova Romkinja nije usamljen primer u Srbiji, koja ima nekoliko hiljada ljudi bez dokumenata.

Karadžić za B 92 kaže da zakonske norme nisu predvidele sve situacije, pa se nekada od njih mora i odstupiti, a rešavanje pitanja pravno nevidljivih lica će biti prioritet ministarstva u narednom periodu.

"Imamo zakonsku reugulativu, ima dosta rešenja koja pomažu ljudima, ali nisu lako primenjivi na stvaran život jer ljudi ne mogu da dođu do dokumenata i ne mogu da prikupe sve ono što im je neophodno da bi bili upisani u matičnu knjigu, a i oni koji uspeju imaju problem sa ličnom kartom jer nemaju stalno mesto boravka. Sada je u MUP-u nacrt zakona koji će regulisati dobijanje dokumenata i za ona lica koja nemaju nepokretnosti ili nemaju mogućnost da se prijave ili žive u nelegalnom naselju", kaže Karadžić.